Napušteni objekti ruglo su grada i građanima ponekad toliko smetaju da žele sami da ih uklone bez pomoći lokalne samouprave, iz svog džepa.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Jedan od takvih primera je u Ulici obalskih radnika na Čukarici, koji skoro tri decenije sa svojih prozora gledaju na dopola sagrađenu zgradu zaraslu u šiblje i korov. Vodeći se novim Zakonom o ozakonjenju objekata koji građanima omogućava da budu "rušitelji" građevine u komšiluku, pokušavali su da stvar uzmu u svoje ruke i sami plate i uklone ruglo.
Prema navodima iz gradske građevinske inspekcije, prvi i najvažniji korak za ostvarenje ovakve građanske incijative je provera da li je objekat za rušenje legalan ili ne.
- Kada se građani udruže finansijski i požele da uklone objekat koji narušava sklad naselja, to je moguće u slučaju da je objekat građen na divlje - objašnjavaju nadležni. - Ipak, ako samo ruži kraj i zauzima prostor za nešto korisnije, a ima dozvole, procedura ne ide glatko, jer zakon ne poznaje estetiku.
Kada utvrdi da je reč o nelegalnom objektu, izdaje rešenje o rušenju, a Grad preuzima troškove. Ipak, ako zapne sa finansijama, kao što to često i jeste slučaj, građani mogu da uskoče u pomoć, ali i da očekuju da im se troškovi nadomeste naknadno iz džepa investitora.
- Građevinska inspekcija je od početka ove godine donela je više od 550 rešenja sa različitim nalozima mera i podnela je preko 220 krivičnih prijava - ističu u gradskom sekretarijatu. - Osim toga, građevinski inspektori zatvorili su 240 gradilišta koja su radila mimo propisa, i uklonili 32 objekta.
Ipak, Ustav garantuje pravo na privatnu svojinu, pa to što je neko legalno izgradio na svom posedu objekat i iz nekog razloga stao sa gradnjom, ako građanima smeta estetski, nije dovoljan razlog da objekat nestane. Legalne, dopola sagrađene građevine, moguće je uvrstiti u proceduru za uklanjanje samo ukoliko narušavaju bezbednost okoline. Potom stručne službe angažuju firmu koja procenjuje da li su sumnje opravdane.
U zavisnosti od toga u kom je režimu parcela na kojoj se objekat nalazi, ukoliko građani procene da je na tom prostoru bolje napraviti park za decu, inicijativu podnose Sekretarijatu za urbanizam. Oni potom procenjuju opravdanost i da li eventualno postoji mogućnost prenamene i rušenja. Odobrenje za rušenje će biti izdato ako je ugrožena njegova stabilnost ili predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja.
Kada se zahteva rušenje objekta neophodno je da se dostavi čitava dokumentacija. Uz zahtev za izdavanje dozvole podnosi se projekat rušenja sa tehničkom kontrolom, ali i dokaz o svojini na objektu. Međutim, začkoljica je u tome što građani za tuđi objekat ne mogu da dobiju dokaz o svojini. Pa u ovom slučaju deo inicijative mora da bude i vlasnik objekta, zbog čega u većini slučaja to koči eventualno rušenje nekog "večitog gradilišta", koje komšije žele da uklone.
