U Vinči se gradi postrojenje za preradu komunalnog otpada, koje je juče (18.08.2020) obišao zamenik gradonačelnika Goran Vesić, zajedno sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić i izvršnim direktorom kompanije Beo čista energija Filipo Tielmom, i tom prilikom istakao da je u pitanju najvrednije i najveće gradilište u Beogradu.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
– Na ovom mestu već 46 godina grad Beograd ostavlja svakog dana 1.500 tona otpada. Pre 46 godina ovo je bila uvala, a danas je otpad naslagan otprilike do visine Beograđanke, preko 80 metara i ovo je jedna od najvećih neuređenih deponija u Evropi. Bilo je krajnje vreme da Beograd reši problem svoje deponije jer više nismo imali gde da odlažemo otpad. Mi pored toga što otpad odlažemo na neuređenoj deponiji, svake godine sipamo u naše reke, Savu i Dunav zapreminu od 60.000 olimpijskih bazena fekalija. I to je bio naš odnos prema prirodi i životnoj sredini. Ovde u blizini se nalazi jedno od naših najvažnijih arheoloških nalazišta, blizu je reka, prošle godine smo morali da radimo novu branu kako bi zaustavili klizanje deponije, tako da sam zahvalan našim partnerima iz Francuske i Japana kao i svim kreditorima što su stali iza ovog projekta i što će Beograd konačno upravljati svojim otpadom kao i drugi evropski gradovi – kazao je Vesić.
On se zahvalio Vladi Republike Srbije na podršci i istakao da se radi o najvećem javno-privatnom partnerstvu u ovom delu Evrope.
– Ovde se nalazi postrojenje iz kojeg će se proizvoditi struja iz otpada, proizvodiće se toplotna energija, Grad Beograd već uveliko radi na toplodalekovodu od toplane Konjarnik do Vinče, koristićemo gasove deponije za grejanje Beograda i time rešiti i problem požara na staroj deponiji. Dakle, do kraja godine imaćemo novu deponiju, postrojenje za preradu građevinskog otpada, neće više biti „divljih” deponija u Beogradu i Srbiji jer će se ovde prerađivati i građevinski otpad. Nakon toga, sledi zatvaranje stare deponije i konačno više nećemo imati ekološku bombu u centru Beograda. Ovo su istorijske stvari za Beograd, rade se jednom u veku poput i fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom selu. To znači da konačno rešavamo decenijske probleme koje niko nije znao i umeo da reši, kao ni da obezbedi potreban novac – kazao je Vesić, zahvalivši se svim učesnicima u projektu.
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić istakla je da je ovo je jedan od najznačajnijih i najvećih projekata ne samo u Beogradu, već i u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine.
– Ovo je posebno važan i značajan projekat za celu zemlju jer njime rešavamo višedecenijski problem čvrstog otpada u Beogradu. Nešto što nismo radili oko pet decenija konačno završavamo, radimo u skladu sa evropskim standardima i to će unaprediti kvalitet života građana Beograda. Drugi važan aspekt ovog projekta je taj što je ovo jedan od najznačajnijih projekata zaštite životne sredine i projekat koji najavljuje, možda simbolično, mnogo veću pažnju i veća ulaganja u zaštitu životne sredine u Srbiji. Nažalost, mnogo kasnije ali nešto što je ova Vlada još od 2016. godine prepoznala kao jedan od važnih aspekata rada, zbog čega i imamo Mnistarstvo za zaštitu životne sredine – rekla je Brnabić.
Filip Tiel je istakao da je ovo jedan od najkompleksnijih i najizazovnijih projekata u oblasti upravljanja otpadom, te se zahvalio svima koji naporno rade na njemu od 2015. godine. On je podsetio da su građevinski radovi počeli 1. oktobra 2019. godine i nisu prestajali tokom mera ograničenja i zaštite povodom pandemije virusa kovid-19.
–Trenutno na gradilištu radi preko 300 radnika, i taj broj će rasti do 500 u narednim mesecima. Prva postrojenja za preradu biće završena do kraja ove godine. Takođe, biće završena i nova sanitarna deponija sa postrojenjem za ponovno korišćenje bio gasa, postrojenje za preradu procednih voda, kao i postrojenje za preradu građevinskog otpada, koje će proizvoditi građevinski materijal, odnosno sirovinu za izgradnju puteva. Izgradnja postrojenja za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada kao i postrojenje za energetsko iskorišćenje deponijskog otpada biće završena do avgusta 2022. godine. Ova postrojenja će proizvoditi toplotnu energiju koja će se isporučivati u beogradskim elektranama, kao i u nacionalnu mrežu. Sve ovo će dovesti do otvaranja 120 novih radnih mesta – poručio je on, naglasivši da će ovaj projekat biti realizovan po najnovijim domaćim i evropskim standardima u oblasti upravljanja otpadom.
