Posao rekonstrukcije 70 kilometara lokalnih puteva na istočnom kraku Koridora 10 dobila je JV Trace Group Hold PLC. Koridori Srbije su ponovo ukazali poverenje bugarskoj kompaniji, s kojom su 2015. godine raskinuli ugovor, jer nije tada obavila ni 15 odsto poverenih radova na obilaznici oko Dimitrovgrada, zbog čega je, između ostalog, kasnila izgradnja celog istočnog kraka. Oni su na tenderu koji je vredan skoro 20 miliona evra konkurisali sa svojom ćerkom firmom Trace Srbija a. d. Niš.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Predstavnici lokalnih vlasti Pirota, Niša, Dimitrovgrada i Bele Palanke, potpisali su, sa Zoranom Babićem, v. d. direktora Koridora, ugovor o rehabilitaciji svih državnih puteva na istočnom kraku Koridora 10, koje je proteklih godina oštetila teška mehanizacija, angažovana na izgradnji transevropske saobraćajnice, od granice sa Bugarskom do Niša.
Radovi bi trebalo da počnu najkasnije polovinom marta i da budu okončani do septembra 2021. godine. Svi putevi podeljeni su na tri lota od Niša do Dimitrovgrada i ukupna dužina je 70,06 kilometara što je praktično jednako dužini celog istočnog kraja Korodira 10. Radovi će biti finansirani kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj, a delom i iz budžeta Srbije.
Prvi lot podrazumeva obnovu 28,2 kilometara od Niške Banje do Jerlašnice i do Konjičkog kluba, ali i deonicu od Bancareva do Ploča na palanačkoj strani, kao i potez od Crvene Reke do Donje glame i skretanja za Pajež. Na teritoriji Pirota, biće rehabilitovano oko 24 kilometra puteva od Sadikovog bunara do Blata, od Malog mosta do kamenoloma Kitka, deonica puta ka manastiru Svetog Ilije, izgradiće se Sopotska petlja sa izlazom za Staru planinu, kao i deonica puta ka selima Slavinja, Izatovci, Prtopopinske vodenice i Smilovci. Na području dimitrovgradske opštine biće obnovljene postojeće saobraćajnice u dužini od 18 kilometara.
Na deonici auto-puta od Bancareva do Crvene Reke u jednom delu u dužini od 400 metara navodno je došlo do popuštanja potpornog zida, pa se već desetak dana uveliko radi na njegovoj sanaciji. Teška mehanizacija pokušava da brdo podupre metalnim šipovima težine i do 40 tona. Saobraćaj na ovom delu auto-puta nije u prekidu osim što putnicima privlači pažnju galerija koja je zaklonjena zelenim platnom.
Izgradnja ove deonice duge 87 kilometara koštala je oko pola milijarde evra, a kompletno je završena i puštena u saobraćaj 9. novembra prošle godine. Spornu deonicu kod Crvene Reke gradila je grčka kompanija Aktor.D. A.
