Srbija ima ogromnu mogućnost da koristi solarnu enrgiju. Sunčevo zračenje je 30 odsto veće od zapadnoevropskog proseka, a na mreži imamo zanemarljivih 10 megavata te energije. Zbog klimatskih promena u svetu se na energiju sunca računa sve više, jer je neiscrpan i ekološki čist izvor.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Pored postojeće male solarne elektrane u Zaovinama na Tari, EPS razvija dva velika projekta u Kostolcu. Za solarnu elektranu "Petka", snage deset megavata, EPS je već dobio građevinsku dozvolu, a paneli će se prostirati na 15 hektara odlagališta ugljenog kopa "Ćirikovac". Druga, deset puta većeg kapaciteta, biće na deponiji pepela kostolačkih termoletrana. Direktor Sektora za strategiju u EPS-u Aleksandar Jakovljević kaže da to još aktivna deponija. Prema njegovim rečima, na površini od 270 hektara planira se izgradnja solarne elektrane snage preko sto megavata.
- Postoji veliki broj primera u Evropi da je zemljište korišćeno na taj način. Imate zemljište u vlasništu kompanije i imate raspoloživu potrebnu infrastrukturu za ovakve projekte - dodaje Jakovljević.
Inače, najbolji uslovi za postavljanje solarnih panela su u jugoistočnoj Srbiji, ali je interesovanje malo.
Pomoćnik direktora Instituta "Mihajlo Pupin" – "Automatika" Aleksandar Car navodi da Nemačka ima manje predispozicije za korišćenje solarne energije nego Srbija.
- Imamo mnogo više sunčanih dana nego Nemci. Mi jedino imamo problem sa količinom para koje treba uložiti u fotonaponske sisteme - ukazuje Car.
Solarna elektrana od 50 kilovata na zgradi Instituta "Mihajlo Pupin" radi od 2013. godine. Ta investicija koštala je 82.000 evra i isplatila se za šest godina.
Sada bi taj pogon koštao upola manje. Analize pokazuju da su investicije u energiju iz sunca, iz godine u godinu, sve isplativije jer pojeftinjuju i oprema i fotonaposki paneli, a motaža ide brzo.
- Razvoj tehnologije omogućava smanjenje investicija i sve efikasniju proizvodnju energije tako čak, u nekim slučajevima, ako imate pogodnu infrastrukturu one mogu biti isplative i bez 'Fidin tarifa" - ističe direktor Sektora za strategiju u EPS-u.
Fotonaposki paneli su pogodni i za domaćinstva. Panelima od dva do pet kilovata može se obezbediti i topla voda i grejanje kuće ili potrebe poljoprivrede.
Aleksandar Car navodi da su troškovi za panele za jedno domaćinstvo otprilike tri do pet hiljada evra. - Može neka manja solarna elektrana, od dva kilovata bi mogla da se napravi i za jedno 1.500 do 2.000 evra - kaže Car.
U Evropi solarnih elektrana najviše imaju Španci, Italijani, Grci. Platforma evropske komisije pokazuje da samo u regionima uglja u Uniji može da se izgradi čak 730 gigavata solarnih postrojenja koja bi zamenila prljavu tehnologiju.