Stručnjaci tvrde da su gradilišta poslednjih godina postala najopasnija radna mesta u Srbiji, a podaci govore da su od početka godine inspektori rada 34 puta izašli na teren zbog smrtnih i teških povreda na radu, a da je polovina bila u građevinarstvu.
U Građevinskoj komori Srbije upozoravaju da radnik osim osnovne obuke za svoju specijalnost mora da se drži i propisa zaštite na radu, jedino na taj način postaju sposobni za rad na gradilištu. Oni ističu da na visini ne može da radi niko ko nije išao na lekarski pregled. Na krovu i na fasadi mora da ima pojas da se veže, dok skela na kojoj se radi mora da ima ogradu. Sve su ovo zakonom propisani uslovi koji se moraju poštovati.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Najveći problem je, međutim, to što propusti uglavnom prolaze nekažnjeno. Inspekcije konstatuju da je došlo do kršenja zakona i kad se podnesu prijave, njihovo procesuiranje traje godinama ili do njega uopšte ne dođe. Strani zakoni propisuju da oni koji krše zakon o zaštiti na radu moraju biti ozbiljno kažnjeni, a odštete su milionske.
- Tražili smo na radnom telu Socijalno-ekonomskog saveta uvođenje Odbora za bezbednost i zaštitu na radu u svakoj firmi, ali to nije prošlo - kaže Saša Torlaković, predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva.
U Srbiji zarada na građevini iznosi oko 360 evra, a radi se 10 ili 12 sati dnevno. Običan radnik može da zaradi 20 evra dnevno, dok se majstori poput tesara plaćaju 90, a armirači 80 evra. Međutim, ni za tolike dnevnice takvih majstora na tržištu nema, pa se uglavnom angažuju penzioneri. S druge strane, majstori u zemljama EU zarade 15 evra na sat.
