Srpski građevinari su, prema zvaničnoj statistici, prošle godine u inostranstvu prihodovali oko 150 miliona evra, a statistika je precizno izračunala da od te sume 18,5% čini vrednost radova izvedenih u Nemačkoj, 16,6% u Rusiji, 14% u Crnoj Gori i oko 10% u dalekom Peruu. Međutim, Goran Rodić iz Privredne komore građevinske industrije Srbije ukazuje da statistika ume i da zavara.
- Preduzeća koja imaju ćerke firme registrovane u inostranstvu ne prijavljuju sklopljene poslove Narodnoj banci Srbije, te je finansijska realizacija veća nego što statistika prikazuje - objašnjava Rodić i dodaje da je reč o iznosu većem od milijardu evra godišnje, te da se taj devizni priliv ne koristi iz razloga što banke koje bi obavile finansijske transakcije ne daju uslove banaka iz inostranstva.
Opšta je stvar da građevinarstvo veže za sebe tridesetak industrijskih sektora, od industrije građevinskog materijala, hemijske, do drvne i industrije nameštaja, a u ukupnim investicijama, posebno u visokogradnji, značajan udeo posla i prihoda pripada izvođačima završnih radova.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
O kondiciji domaćih građevinara u znatnoj meri zavisi i stanje kompanija poput novosadskog Enterijera Janković, priznaje vlasnik Božo Janković.
- Kompanije iz Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Islanda direktno traže saradnju i angažuju nas na poslovima, što je veoma dobro jer ne postoje posrednici u izvođenju radova, a podrazumeva i ozbiljnost kada je reč o izvođačima jer u Evropi važe drugi standardi i načini upravljanja projektima - objašnjava Janković. On dodaje da je cilj da se tržište uveća, kao i potreba za domaćim proizvodima, te da se unutar preduzeća sprovodi reorganizacija svih sektora radi što efikasnijeg sprovođenja ovakvih projekata.
Koliko god da je teško proceniti obim radova i prihoda sa inostranih gradilišta, statistici nije olakšan posao ni kada je reč o angažovanim radnicima.
Zvanično je na inostranim gradilištima lane bilo angažovano 1.726 građevinaca iz Srbije, međutim broj je višestruko veći, procenjuje Goran Rodić.
- Broj ljudi koji rade „na crno" je između 20 i 30 hiljada, a reč je o sezonskim radnicima koji na osnovu turističkih viza u inostranstvu provedu više meseci - objašnjava Rodić i dodaje da je reč o masovnoj pojavi, te da su česte zloupotrebe tih ljudi jer putuju neorganizovano.
On ističe da bi organizovan nastup imao za posledicu da po osnovu iznajmljivanja radne snage budu daleko veći prihodi, a prihod bi bio veći kada bi bilo povećano učešće domaćih građevinara kao nosilaca poslova na gradilištima u Srbiji.
Država je najavila formiranje Nacionalne građevinske korporacije koja bi objedinila domaću privredu na bilo koji način vezanu za građevinarstvo, što bi učinilo konkurentnijim srpsko građevinarstvo koje je pre nekoliko decenija donosilo zaradu tešku milijarde dolara.
