Koridor 10: Tuneli kao u Austriji, auto-put kao pista!

15.05.2019. | Bojana Caranović | Novosti

Završen je i poslednji deo Koridora 10. Izgradnja ovog dela auto-puta, kroz Grdeličku klisuru, trajala je šest godina, njeno otvaranje najavljivano je više puta, ali je tih 26,3 kilometara zagorčalo život putarima i neimarima i nateralo inženjere da izmisle i primene sva raspoloživa znanja i umeća iz putne privrede. Posle niza problema i nedaća, ukroćena je i najteža, najsloženija i najzahtevnija deonica Južnog kraka Koridora 10.

Koliko je bilo posla najbolje pokazuju brojke. Na deonici kroz Grdeličku klisuru ugrađeno je više od 210.000 tona asfalta i 59.000 tona armature, iskopano više od šest miliona kubnih materijala na kosinama, sklonjeno 660.000 kubika kamena. Izgrađena su dva savremeno opremljena tunela, dve petlje, vijadukt, galerija, zaštitni bedemi, 33 mosta i još tri na pristupnim saobraćajnicama. Podignuta su i dva najviša mosta na Koridoru. Izgrađeno je preko 26 kilometara novih dalekovoda za snabdevanje tunela i 13 trafostanica...

Ilustracija (www.pixabay.com)

Okružen brdima, Južni krak se provlači kroz Grdeličku klisuru koja spaja leskovačku i vranjsku kotlinu, Jablanički i Pčinjski okrug, vijuga tokom Južne Morave, provlači se ispod dalekovoda, preskače železničku južnu prugu. Zbog sliva Južne Morave, koja protiče kroz Grdeličku klisuru, poznatom po najizraženijoj eroziji, brdo se nekoliko puta urušavalo, projekat menjan, ali su i brdo i klisura na kraju ukroćeni. Obezbeđeno je betonskim sanducima, koji su ukopani do dubine od 25 metara i napunjeni armaturom i betonom, a onda su kaskadno podignuti na visinu od čak 60 metara, a u širinu blizu pola kilometra.

- Konstantno smo se borili sa rekom i podzemnim vodama - govori inženjer Predrag Gavrilović, predstavnik nadzornog organa ispred investitora Koridora Srbije. - Izmeštena je železnička pruga oko kilometar i po, regulisano rečno korito oko šet i po kilometara. Kosina pet, najozbiljnija i najveća obezbeđena je tako, da ne postoji ništa jače od toga. Upotrebljeno je sve raspoloživo, poznato, greda, zid, sidra - nastavlja Gavrilović. - Morali smo, jer nas je priroda više puta iznenadila. Tokom izgradnje susreli smo se svim pojavama koje u geologiji postoje.

Po rečima Aleksandra Senića, direktora sektora za izgradnju u Koridorima Srbije, koji je sa inženjerima neprestano na terenu, izgrađeno je ukupno 97 potpornih zidova, od čega je devet velikih kosina, na kojima su postojali ozbiljne nestabilnosti i klizišta. Ukupna dužina svih potpornih zidova, kojima su oblivene i upakovane kosine, veća je od 15 kilometara!

Ovo je jedan od najvećih projekata u Srbiji, pa su u klisuri svoju priliku da se dokažu imali svi, od projektanata do inženjera i radnika. Radovi su počeli oktobra 2013, a u izgradnji i opremanju učestvovalo je više stranih i domaćih građevinskih kompanija.

- Gradili su ga neimari iz Srbije, Republike Srpske, Bugarske i Španije, bilo je radnika iz Hrvatske, Makedonije, Albanije... A u klisuri svaka faza izgradnje bila je specifična i neponovljiva.

Na obodima uz put, duž trase posađene su ljubičice. Radnici kragujevačkog Rasadnika ulepšavaju deonicu. Završavaju se poslednji poslovi, "šminka", doteruje. Moraće ovih dana da bude uklonjena i deponija kod kosine dva, jer pritiska Moravu i preti da zbog nje reka poplavi okolne njive.

Zaštitni znak ove deonice, koja je kao pista, su tunel Manajle, najduži u Srbiji, kao i mostovi Vrla i Džemen do.

Prolaskom kroz ovaj tunel kod Vladičinog Hana, jasno je da je postavljena najsavremenija oprema za slučaj nezgoda, ili kad je reč o protivpožarnoj zaštiti i ventilaciji. Ima dve cevi, 13 operativnih sistema, u opremanje je uloženo 13 miliona evra. Dugačak je čak 1,8 kilometara. Tuneli su rađeni po novom austrijskom modelu, a sve što geologija poznaje, od zemlje do čvrstih stena, nađeno je u ova dva tunela.

- I tunelima Manajle i Predejane upravljaće se iz tehničko operativnog centra - kaže Senić. - U tunelima se nalaze rampe koje će reagovati u slučaju požara, automatski se spuštati i onemogućiti druga vozila da uđu u tunel. Za vozila koja idu malom brzinom i predstavljaju potencijalni rizik za bezbednost saobraćaja, preko svetlosne signalizacije i pomoću odgovarajućeg razglasa, vozač će biti obavešten da mora da ubrza. Svi tuneli imaju moćne džet ventilatore, koji imaju snagu kao motori u avionima.

Najduži i najviši na južnom kraku Koridora 10, koji je privlačio pažnju i dok se gradio je most Vrla kod Vladičinog Hana, podignut na stubovima do 62 metra visine iznad magistrale i klisure. Drugi je most Džemen, dug 495 metara, a u njega je ugrađeno 8.275 tona gvožđa i oko 50.000 kubika betona.

- U narednim mesecima ostaje da se završe radove na trajnoj stabilizaciji kosina 2, 3, 4, 5 i 6 - kaže Senić. - Svi radovi na tim kosinama, osim na petoj, biće završeni u naredna dva do tri meseca, a na kosini pet, koja je najmasivnije i najveće klizište u celoj Grdeličkoj klisuri trajaće do kraja godine. Radovi neće uticati na bezbednost saobraćaja, odvijaće se na oko 150 metara od trase, u brdu, iznad auto-puta. Neophodni su da se obezbedi trajna stabilnost.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...
Darko 23.09.2019.
Teško da će neko južno od Save da se vraća ...
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...