U Srbiji su se protekle godine dogodile 53 povrede na radu sa smrtnim ishodom, najviše u poslednjih deset godina, kažu u Inspektoratu za rad. Prema analizi tog inspektorata, najčešći uzroci su bili pad sa visine, strujni udar ili pad nekog predmeta.
Najviše radnika koji su nastradali na poslu bilo je angažovano u oblasti industrije, potom u građevinarstvu, sektoru usluga, poljoprivredi, šumarstvu, trgovini, oblasti saobraćaja i skladištenja. Oko 30 odsto njih radilo je na crno, pretežno u građevinarstvu.
Nesreće na radu najčešće su se desile u prvoj smeni, ponedeljkom ili utorkom, i to najviše kod radnika starosti od 46 do 50 godina, što je najiskusniji deo kadra, kažu u Inspektoratu. Kada je reč o vrsti ugovora, najviše radnika kojima su se desile povrede sa smrtnim ishodom imalo je ugovor na radu na neodređeno vreme (27 njih), zatim su radili na crno (17), nešto manje imalo je ugovor na određeno vreme (8), dok je ugovor o delu imao svega jedan radnik.
Oni koji su radili na crno uglavnom su bili angažovani na poslovima u oblasti industrije i građevinarstvu.
Najčešći uzrok smrti ili povreda na radu sa smrtnim ishodom u građevinarstvu je obrušavanje ili pad sa visine.
Što se tiče teških povreda u toku 2018. godine, najviše ih je bilo u građevinarstvu, proizvodnji i prenosu električne energije, delatnosti proizvodnje mašine, metala, i druge opreme. Teške povrede radnici su zadobijali najčešće zbog padova ili udara padajućeg objekta.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Što se tiče inspekcijskih nadzora, izdato je 300 rešenja o otklanjanju nedostataka iz oblasti zakona o bezbednosti na radu, potom 182 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 31 rešenje o zabrani rada, 11 ukazivanja i šest krivičnih prijava protiv odgovornih lica.
Stevan Đurović kaže da je važno da svi u ovim procesu rade ažurno kao i da se primeni adekvatna kaznena politika.
Što se tiče povreda na radu sa smrtnim ishodom, on je rekao da je kaznena politika još uvek blaga, odnosno da se još nije desilo da je neko dobio zatvorsku kaznu dužu od pet godina.
Đurović je naveo primer da je od 2013. inspektorat podneo 119 krivičnih prijava i da je te godine samo jedno lice za to osuđeno na kaznu u trajanju od godinu dana zatvora, a drugo na uslovnu kaznu od godinu dana, iako zakon predviđa da je u slučaju se dokaže krivica za nečiju smrt kazna od dve do 12 godina zatvora.
- Nije se desilo da je neko dobio preko pet godina, što bi verovatno to bilo dobra poruka da svi treba da posvete veću pažnju bezbednosti radnika i bili odgovorniji u mnogo čemu - istakao je Đurović.
Predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Uprave za bezbednost i zdravlje na radu održali su prošlog meseca sastanak s pravnim licima i preduzetnicima koji poseduju licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Ministar rada Zoran Đorđević rekao je da se ove godine očekuje novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i novi Zakon o osiguranju u slučaju povreda na radu.
- Cilj je da zaštitimo radnike i da kao država budemo odlučni u tome da sankcionišemo one koji se ne pridržavaju zakona - rekao je tada Đorđević.
