Spuštanje Beograda na Savu i Dunav, prva linija metroa, mnoštvo novih saobraćajnica, mostova i tunela, izgradnja stambeno-poslovnih i trgovačkih kompleksa i objekata kulture, uređenje ulica, trgova, pijaca, fasada, ali i uvođenje pešačkih i biciklističkih zona samo su neki od projekata koji će u narednih deset godina transformisati srpsku prestonicu u grad budućnosti.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Glavni urbanista Grada Beograda Milutin Folić objasnio je za Kurir da su tri glavne smernice daljeg urbanog razvoja grada: izmeštanje industrijskih zona iz centra, spuštanje Beograda na reke i okretanje ekološkom modelu u kojem će prioritet u saobraćaju imati pešaci, biciklisti i javni prevoz, a ne automobili.
– Poslednjih godina je postavljena jasna i nedvosmislena strategija kako Beograd treba da se razvija, usvojen je novi generalni plan i strategija. Privreda se izmešta iz centra na obilaznice, dok se tamo gradi „Beograd na vodi“, a biće napravljene i druge gusto naseljene stambene, poslovno-trgovačke i kulturne celine. Drugi strateški cilj je spuštanje grada na reke, jer je to najveći prirodni potencijal koji imamo, a koji je bio neiskorišćen jer ga je gušila industrija – rekao je Folić.
On je dodao da će to biti potpuno novi grad koji više nije odvojen od reke, već grad koji je sišao na reku, gde i treba da bude, gde je i nastao.
– Ulice će biti usmerene ka reci, biće tu i muzeja i parkovskih celina i novih trgova, grad će prodisati bukvalno. Za Adu Huju se radi konkurs kako bi se tu uradio neki novi Beograd na vodi... Kao što je grad sišao na Savu, tako će i na Dunav. I preko puta, u Bloku 18, grad će se spustiti na reku i tu će biti novi stambeno-poslovni kompleks i još mnogo projekata – rekao je Folić.
Prema njegovim rečima, da bi se sve ovo ostvarilo, potrebni su veliki infrastrukturni projekti kao što su obilaznica oko Beograda, koja se već gradi, srednji prsten i unutrašnji magistralni poluprsten.
– Cela ideja je da se rastereti gradski saobraćaj. Tu su i novi mostovi i tuneli. Stari železnički most se izmešta i postaje pešačko-biciklistički most koji će povezati Novi Beograd i Adu Ciganliju. Novi most na njegovom mestu kreće da se gradi krajem 2019. godine, čeka se završetak postavljanja poslednjih šina preko Mosta na Adi, kako bi Novi Beograd ostao povezan s gradom i tramvajskim saobraćajem. Prva linija metroa trebalo bi da bude završena u narednih deset godina. Nakon izgradnje novih saobraćajnica, povećavaćemo pešačke staze u centru grada i pravićemo eko-koridore. Beograd je danas jedno veliko gradilište koje se razvija planski, u skladu sa velikom vizijom – istakao je gravni gradski urbanista.
Neki od projekata koji će biti završeni u narednih deset godina su prva linija metroa, izgradnja tri prstenaste saobraćajnice oko Beograda, novi most preko Ade Huje, novi veći most na mestu Starog tramvajskog mosta, izgradnja tunela koji će povezati savski i dunavski amfiteatar, uređenje i pravljenje novih velikih gradskih trgova i ekološki prihvatljiva hijerarhija u saobraćaju, projektovanje novih i proširenje postojećih pešačkih zona, parkova i pijaca, postrojenje za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, prerada otpada u Vinči, izmeštanje železnice i muzej grada Beograda, opera i balet.
