Na 66 stambenih zgrada širom Srbije i dalje stoje radioaktivni gromobrani, koji su zakonom zabranjeni 2009, a koji zbog štetnog zračenja mogu ozbiljno da ugroze živote ljudi.
Ugradnja radioaktivnih gromobrana u Srbiji zabranjena je zakonom pre devet godina, a rok za njihovo skidanje istekao je u maju 2014. Ipak, od ukupno 3.400 ovakvih konstrukcija, koliko ih je u Srbiji postavljeno u proteklih nekoliko decenija, zbog nedostatka novca za njihovo skidanje danas je na zgradama i dalje 720 radioaktivnih gromobrana.
Njih 66 nalazi se na useljenim stambenim objektima, a najviše ih ima u Mladenovcu, čak devet, zatim u Novom Pazaru (sedam), Priboju i Subotici (po šest), u Somboru i Paraćinu (po četiri).
Stambene zgrade su, inače, prve na spisku sa kojih će biti skinuti gromobrani, a novac je obezbedila Agencija za jonizujuća zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije. Sa raspoloživih 11,5 miliona dinara ova državna institucija bi mogla da skine gromobrane sa 35 do 40 zgrada, dok bi preostalih dvadesetak mogla da skine u saradnji sa opštinama na čijoj teritoriji se opasni gromobrani i nalaze.
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Svesni opasnosti, ali i imajući u vidu odluku da ušteđena sredstva preusmerimo na skidanje radioaktivnih gromobrana, to nam je sada jedan od prioritetnih zadataka. Pre tri godine radioaktivnih gromobrana je bilo i po školama, vrtićima, studentskim i staračkim domovima, ali smo ih u međuvremenu skinuli, uskladištili i postavili nove. Sada idemo dalje. Na redu su stambeni objekti, a nije isključeno da ćemo se vremenom pozabaviti i radioaktivnim gromobranima na poljoprivrednim i industrijskim obejktima, među kojima je najviše firmi u stečaju i restrukturiranju - kaže izvor Blica iz resorne agencije.
Radioaktivni gromobrani postavljani su u periodu od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka. Smatralo se da su veoma efikasno sredstvo za odbranu od udara groma. Ovi izvori zračenja u to vreme nisu evidentirani i relativno često su nalaženi na komunalnom otpadu. Nepropisno uskladišteni radioaktivni gromobrani predstavljaju, međutim, veliku pretnju po životnu sredinu i zdravlje građana, ocenjuju u Agenciji za jonizujuća zračenja.
Radioaktivni gromobrani nisu opasni ako se nalaze na krovovima i stubovima. Ako se, međutim, ne nalaze na predviđenom mestu, mogu predstavljati opasnost po životnu sredinu jer njihovo fizičko oštećenje dovodi do kontaminacije okoline.
Najveću opasnost predstavlja neovlašćeno i nestručno uklanjanje ovih gromobrana, jer tada može doći do nepotrebnog izlaganja jonizujućem zračenju i onih koji ga uklanjaju, ali i onih koji se nađu u njegovoj blizini. U Srbiji se dešavalo da građani skinu gromobran i stave ga u potkrovlje ili podrum, što znači i automatsko štetno zračenje okoline. Štetno zračenje u dužem periodu može biti uzrok i kancerogenih bolesti.
