Uz uobičajeno održavanje, u razumnom veku trajanja, objekti moraju biti projektovani i izvedeni tako da nije moguće da se sruše, niti celi niti neki njihovi delovi. Ne sme doći do većih deformacija niti oštećenja. Ovo kaže Nacrt zakona o građevinskim proizvodima, koji je nedavno „prošao" Vladu, a na jesen će pred poslanike. Pratiće ga niz podzakonskih akata, a cilj je da materijali koji se budu ubuduće koristili u Srbiji budu u skladu sa evropskim standardima.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture očekuje da će budući zakon urediti tržište građevinskih proizvoda i podići nivo kvaliteta materijala koji se koriste izgradnji. Nadaju se i da će konkurencija dovesti do povoljnijih cena za investitore.
Očekivani kvalitet nije daleko od svih domaćih proizvođača. U cementnoj industriji Srbije ne očekuju značajnije promene, jer su, kako kažu, u njoj standardi već nekoliko godina usaglašeni sa evropskim.
Oglas
- Mi, međutim, nismo reper za čitavu građevinsku industriju u Srbiji. Zakon se tiče oko 600 proizvoda - objašnjava Dejana Milinković, direktor udruženja „Cementna industrija Srbije". - Ovaj zakon omogućava da se uspostave tehnički zahtevi za veliki broj građevinskih proizvoda, koji će podići kvalitet proizvoda na našem tržištu. On nameće kontrolu, i to je za krajnje potrošače dobro. Implementacija neće biti brza, a potrebna su i podzakonska akta. Predlagač, Ministarstvo građevinarstva, veruje da će domaći proizvođači, standardizujući svoje proizvode, lakše stizati i na strana tržišta. U Građevinskoj komori priznaju da je sertifikacija za manje proizvođače komplikovana.
- Od kada postoji srpsko građevinarstvo mi smo radili po nemačkim standardima. Tu su sada standardi Evropske unije - kaže Goran Rodić. - Njih je veoma mnogo. Samo za čelik postoji 12.5000 stavki. Znači, ako naša firma hoće da izvozi, to je za nju veoma veliki i skup posao. Ovaj zakon je trebalo da dobijemo još pre deset godina. Do sada su svi radili i ugrađivali šta su imali i mogli, a sada će morati da ispunjavaju standarde usaglašene sa evropskim.
Upućeni, međutim, napominju da zakon nosi i rizik. Od domaćih firmi traži investicije, kako bi ispratile evropske zahteve. S druge strane, srpsko tržište je otvoreno za evropske konkurente.
- Da bi naši proizvođači ušli na evropsko tržište moraće da ispune standarde. To nameće nove investicije - dodaje Dejana Milinković. - Proizvođačima iz EU će biti lakši pristup na naše tržište. Ulaže se dosta u niskogradnju i treba voditi računa o tome da se domaći proizvođači potpuno ne istisnu.
