Za dve i po godine, otkako je usvojen Zakon o ozakonjenju, u Beogradu je legalizovano blizu 21.000 objekata. Od rešenih predmeta kasa gradske uprave „teža" je za oko milijardu dinara. Najveći uspeh je postignut u naselju Busije, gde pre tri godine nije bilo nijednog legalnog objekata, a sada je to pola naselja, odnosno blizu 500 kuća - kaže, za Novosti, Nemanja Stajić, sekretar Sekretarijata za legalizaciju.
- Da bi se objekat ozakonio, potrebno je da stranka dostavi izveštaj o zatečenom stanju, geodetski snimak, dokaz o vlasništvu i da donese uplatnicu kao dokaz da je plaćena taksa - objašnjava Stajić. - Poseban akcenat stavljamo na rešavanje individualnih stambenih objekata, jer takvih slučajeva ima najviše, s obzirom na to da Zakon o ozakonjenju ima naglašeno socijalno značenje i da su takse za legalizovanje objekata neuporedivo niže nego što su dosad bile. Upravo zato se posebno vodi računa o tome da u tim predmetima pomognemo onima koji su predali zahtev. Većina građana je takve objekte gradila jer nije imala drugu mogućnost za rešavanje stambenog pitanja svoje porodice.
Stajić kaže da je najveći uspeh postigut u naselju Busije. Službenici Sekretarijata za legalizaciju ovih dana obilaze Knjaževac, Jajince i Kumodraž i razgovaraju sa njihovim žiteljima.
Da bi se ubrzalo rešavanje 230.000 zaostalih predmeta, nedavno je u Sekretarijatu, na određeno vreme, zaposleno 100 stručnjaka.
- Predmeti se rešavaju dan za dan. Trudimo se da na svaki način pomognemo građanima. Javni je interes da pronađemo pozitivno rešenje. Do sada je 99,5 slučajeva rešeno u korist građana - objašnjava Stajić.
Najveći problem kod ozakonjenja jednog broj objekata jeste nezainteresovanost stranke. Postoje zgrade u Beogradu gde 70 odsto žitelja želi da nekretninu ozakoni, a 30 odsto njih su potpuno nezainteresovani.
- Razgovaramo sa skupštinama stanara. Imamo prelazno rešenje za njih, da urade tehničku dokumentaciju, a onda im mi izdamo takozvanu bezimenu dozvolu. To znači da ispunjavaju uslove za ozakonjenje, a zatim se pojedinačno deklarišu kao vlasnici legalno izgrađenog stana. Svako sa svojim ugovorom pojedinačno plaća taksu za ozakonjenje - objašnjava Stajić.
Jedan broj objekata bez građevinske dozvole neće moći da bude legalizovan zbog imovinskih i urbanističkih razloga. Reč je o nekretninama koje ne mogu da se uklope sa urbanističkim planovima jer su podignute na površinama javne namene ili na područjima gde se ugrožavaju tokovi reka. Postoji određeni broj objekata koji se nalaze na parcelama namenjenim za podizanje domova zdravlja, škola i drugih javnih institucija. Do sada je odbijeno 110 zahteva.
Zakonom je predviđeno da taksa za objekte do 100 metara kvadratnih iznosi 5.000 dinara, do 200 kvadrata 15.000, do 300 kvadrata 20.000 dinara, a preko 300 kvadrata 50.000 dinara. Kada je reč o komercijalnim objektima, taksa do 500 kvadrata iznosiće 250.000 dinara, za objekte od 500 do 1.000 kvadrata 500.000 dinara, za one do 1.500 kvadrata milion dinara, a preko te kvadrature tri miliona dinara.
