Na trasi auto-puta Beograd - Južni Jadran, Srbija bi, kako je planirano, do kraja godine trebalo da ima ukupno 103 kilometra urađenog puta, a Crna Gora završetak svoje prve deonice, od Podgorice do Mateševa, kod Kolašina, očekuje 2019. godine. I sa jedne i sa druge strane granice, izgradnja zahtevnih i komplikovanih delova auto-puta poverena je kineskoj korporaciji CCCC i njenoj kompaniji CRBC, koje su u Srbiji već sagradile Pupinov most Zemun-Borča.
Pet ogromnih stubova nad rekom i kanjonom Morače otkrivaju konture mosta koji se gradi na prvoj deonici crnogorskog dela auto-puta Bar–Beograd. Od Podgorice do Matoševa kod Kolašina deonica je duga 41 kilometar, a kada bude završena, putovanje će sa sat i po biti skraćeno na 25 minuta.
Imaće 19 mostova i 16 tunela, a most Moračica, dug 960 metara, najkompleksniji je deo tog projekta.
Oglas
- Složenost izgradnje nije samo u njegovoj visini ni u širini - mi smo, recimo, u pojedinim fazama morali da nalivamo beton u kontinuitetu 54 sata, a zbog konfiguracije terena, imali smo i otežan pristup mehanizaciji - ističe direktor gradilišta na prvoj sekciji Zou Zeng.
Najviši stub mosta će rasti do 161 metra, a sada se došlo do 140 metara. Svih pet stubova mosta Moračica biće završeni do oktobra ove godine i tada će početi njihovo povezivanje.
A koliki je to graditeljski poduhvat ilustruje i podatak da ovde vetrovi znaju da duvaju 100–150 kilometara na sat.
Ova deonica će zameniti pola veka staru i za putnike najopasniju, magistralu duž kanjona Morače.
Od Kolašina, trasa preko Andrijevice vodi ka granici sa Srbijom u Boljarima. CCCC već radi deonicu Surčin–Obrenovac, a sa Vladom Srbije je potpisala memorandum o saradnji na projektima izgradnje deonica Koridora 11: Preljina–Požega i Požega–Boljare.
- Naša kompanija je izuzetno voljna i zainteresovana da, zarad ekonomskog razvitka u celom ovom regionu, sa vladama svih zemalja, nastavlja da komunicira i razvija infrastrukturne projekte - rekao je generalni direktor CRBC Hej Šićang.
Moderna saobraćajnica, kojoj gravitira oko 4,7 miliona stanovnika, povezaće jadranske sa lukama na Dunavu i dalje, sa celom mrežom panevropskih koridora.
Omogućiće brži protok robe i usluga, a njenom izgradnjom, uz Koridor 10, Srbija će postati saobraćajno čvorište u ovom delu Evrope.
