Na gradilištima je mnogo priučenih radnika, što stvara stručne izazove, ali je i razlog povreda na radu. U Srbiji ima svega tri ili četiri tesara koji su prošli kroz regularno školovanje, ili samo desetak armirača. U građevinarstvu pretežno rade dekorateri zidnih površina, odnosno moleri, keramičari i eventualno rukovaoci građevinske mehanizacije, dok se čitav niz građevinskih zanimanja potrebnih građevinarstvu izgubio.
Ovu ocenu izneo je Gojko Banović, rukovodilac Centra za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih u Zavodu za obrazovanje i vaspitanje Srbije. U saradnji sa Ministarstvom prosvete i Zavodom u Regionalnoj privrednoj komori održan je zajednički razgovor sa predstavnicima škola i fakulteta koji obučavaju za građevinske struke. To je upravo ono što je trenutno potrebno građevinarstvu, kao jednoj od prioritetnih grana privrede, jer, kako je ocenjeno, mali broj mladih odlučuje se za ova zanimanja, zbog toga je u praksi, na gradilištima mnogo priučenih radnika.
- U građevinskim firmama je mnogo priučenih radnika, zato imaju mnogo problema, kako onih stručne prirode, tako i problema sa povredama na gradilištu. Ni u jednom slučaju u takvim nesrećama nije učestvovao radnik koji je završio formalni sistem obrazovanja, nego su to obično bili priučeni radnici - rekao je Banović.
On je istakao da su poslovi građevinske struke složeni zanati koji se ne mogu savladati za mesec dana, kao što mnogi misle. - Razumemo građevinske firme koje u nedostatku kadrova zapošljavaju priučene radnike, ali je to dovelo i do toga da smo došli u situaciju da je malo domaćih preduzimača koji mogu da učestvuju na međunarodnim tenderima jer teško mogu da odgovore zahtevima za kadrovsku strukturu i opremu - kaže Banović.
Ukoliko se opredele za građevinarstvo, učenici se školuju po obrazovnim profilima koji su utvrđeni još 1993. godine, te kompanije iz ove oblasti predlažu kreiranje novih zanimanja, a u skladu sa potrebama privrede. To, ipak, nije jednostavno, objašnjava Iso Planić, direktor Politehničke škole. Jedan od problema je i motivisanje đaka da upišu građevinsku struku, i upravo na njegov predlog ove godine je prvi put lokalna samouprava odvojila sredstva za stipendije učenicima koji su upisali deficitarna zanimanja. Uostalom, jedini zidar u Srbiji u ovoj školskoj godini uči struku upravo u Politehničkoj školi. Planić kaže da su verifikovali niz obrazovnih profila, ali za njih nema dovoljno đaka i interesovanja.
- Pripremamo plan upisa za narednu školsku godinu, i imamo problem, jer možemo da planiramo svega tri ili četiri odeljenja građevinske struke i zato pokušavamo od građevinske operative da čujemo šta će njima biti potrebno u narednih nekoliko godina. Trenutno je teško planirati šta će biti potrebno za pet ili šest godina kada naši đaci završe školovanje - kaže Planić.
