Srbija danas ima najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi. Države zapadne Evrope po kvadratnom metru troše manje od 100 kilovata sati energije godišnje, a u našoj zemlji potrošnja je od 150 do 180 kilovat-sati.
Najveći deo električne energije potroši se na grejanje. Kako bi pomogla preduzetnicima da u ovom segmentu postanu efikasniji i smanje troškove, "Banka Inteza" u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj nudi povoljne kredite za unapređenje energetske efikasnosti.
Nedavno su odobrena prva dva projekta: kamenolomu "Jelen Do" u iznosu od 2,23 miliona evra i kompaniji za proizvodnju nameštaja "Forma ideale" od 200.000 evra. "Jelen Do" će novac iskoristiti za zamenu dve stare krečne peći novom opremom, a "Forma ideale" će uložiti u efikasnije i štedljivije osvetljenje i grejanje. Čelni ljudi obe kompanije se slažu da će im krediti omogućiti uštede i efikasniji rad.
- Kredit smo uzeli kako bismo smanjili troškove energije zamenom dve stare peći sa novom efikasnom opremom većeg kapaciteta. Konačan rezultat, nakon sprovođenja ovog projekta, biće smanjenje potrošnje mazuta za 3.563 tone godišnje, odnosno smanjenje potrošnje lignita za 9.317 tona godišnje. Operativni troškovi i troškovi održavanja će se smanjiti za 425.000 evra, a očekujemo da ukupna godišnja ušteda iznosi više od 820.000 evra - kaže Mića Mojsić, direktor kompanije "Jelen Do".
- Kao rezultat smanjenja potrošnje električne energije očekujemo da od 2010. do 2012. ostvarimo smanjenje emisije ugljen-dioksida za 1.495 tona. Predvideli smo i smanjenje troškova električne energije od preko 30.000 evra, dok će ukupna godišnja ušteda iznositi preko 35.000 evra - kaže Aleksandar Smiljanić, direktor "Forma ideale".
U "Intezi" kažu da osim ove dve firme kojima je odobren kredit, postoji velika zainteresovanost i drugih kompanije za ovu vrstu kreditiranja.
- Osnovni razlozi zbog kojih se kompanije odlučuju da apliciraju za ovu vrstu kredita jesu povoljni uslovi kreditiranja, kao i besplatna konsultantska pomoć i podrška u izradi projekta od strane agencije koju angažuje EBRD. Naravno, pre svega je tu sigurnost i isplativost investicije koja je detaljno definisana projektom - objašnjavaju u "Banci Inteza".
Da bi neka kompanija mogla da konkuriše za ovu vrstu kredita potrebno je da je registrovana u Srbiji, da je u privatnom vlasništvu i ispunjava uslove u skladu sa kreditnom politikom banke. Novac dobijen iz ove kreditne linije ne može da se koristi za projekte u oblasti zabave, igara na sreću, industrije oružja.
Kreditna linija je deo projekta Evropske komisije i EBRD koji predviđa da se bankama u Srbiji, BiH, Makedoniji i Crnoj Gori obezbedi 60 miliona evra za kredite kojima će finansirati projekte energetske efikasnosti i obnovljive energije.