Koliko se isplati energetska efikasnost u poslovnim zgradama i domaćinstvima? Godišnje izgubimo milijardu evra. Izolacija od 2.000 evra isplati se nakon četiri godine.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Građani Srbije energente iz godine u godinu rasipaju. Iako ulaganje u "pametnu infrastrukturu" deluje skupo i nepotrebno, stručnjaci objašnjavaju da su uštede koje bi naša zemlja na tom planu mogla da napravi kada bi primenila energetsku efikasnost - čak milijardu evra godišnje! Od ove količine mogao bi da se snadbeva grad veličine Novog Sada.
Prema rečima dr Miloša Zdravkovića, inženjera elektrotehnike i supervizora i konsultanta iz oblasti energetske efikasnosti u Srbiji i Crnoj Gori, računica je isplativa i sa minimalnim ulaganjem. Sa 2.000 evra investicije u izolaciju kuće, može da se - prepolovi potrošnja energenata.
- Uštede su ogromne, čak i na pojedinačnim slučajevima - kaže Zdravković. - Uzmimo primer saniranja kuće od 106 kvadrata, sagrađene od cigle, sa zidom koji je debeo oko 40 centimetara, što je iznadprosečan kvalitet gradnje za Srbiju. Pre izolacije, potrošnja gasa je bila najviše 2.500 kubika po sezoni, to je po sadašnjim cenama oko 1.100 evra. Vlasnik objekta je po sugestijama postavio 12 centimetara stiropora na spoljnu stranu zida, izolovao tavanicu sa 15 centimetara stiropora i potrošnju je spustio na oko 1.100 kubika gasa po sezoni - što je ušteda od 500 evra po sezoni. Cela investicija za poboljšanje izolacije je koštala oko 2.000 evra. To znači da se isplatila za četiri godine.
Korak dalje je i ugradnja senzora, termostata i kalorimetara, koji se posebno isplate onima koji nisu po ceo dan kod kuće, dok su uštede za institucije nemerljivo veće.
- Jedna obrazovna ustanova u Beogradu trošila je na grejanje dve milijarde dinara - objašnjava Zdravković. - Nakon ugradnje kalorimetra i termostatskih glava na svakom radijatoru, za dva meseca je smanjena potrošnja na milion i dvesta. Kada je napravljana preraspodela u učionicama da se nastava odvija u delovima škole koja se u tom trenutku greje - potrošnja je pala na 800.000 dinara. Sve sa investicijom od 2.000 evra.
Energetski pasoši, inače, još nisu zaživeli u Srbiji u starogradnji. Tako, kada kupuju stari stan građani ne znaju da li on "štedi" energiju. Siniša Mitrović, savetnik za domaće i EU propise u oblasti zaštite životne sredine u Privrednoj komori Srbije, kaže da trošimo dva i po puta više energije po jedinici proizvoda nego u drugim zemljama Evrope.
- Moramo da se prebacimo na "zelenu ekonomiju", koja podrazumeva logiku "proizvedi - upotrebi - proizvedi", za razliku od postojeće u kojoj je lanac završava sa "baci". Pored klimatskih promena koje prave probleme, ovo je velika šansa i za finansijsku uštedu - kaže Mitrović.
Inače, svaka nova zgrada mora da ima energetski razred najmanje "C". Poređenja radi, najveći broj zgrada u Srbiji ima oznaku od "F" do "G". Eenergetski menadžer trebalo je da uđe u svako veće javno preduzeće od maja ove godine uz obavezu da napravi proračun za uštedu struje, gasa, mazuta i drugih energenata. Sličnu obavezu imaju i građani koji rade adaptaciju starih zgrada ili kuća jer moraju da podignu energetsku efikasnost objekata za jedan razred.
TRIKOVI PRILIKOM IZGRADNJE
Energetska efikasnost ne podrazumeva samo ugradnju tehnologije koja će štedeti energente, već i planiranje u zgradarstvu. Tako, stručnjaci predlažu nekoliko osnovnih trikova koje investitori, ali i obični građani koji podižu domaćinstvo, moraju da znaju.
Među savetima jeste onaj o raspodeli prostorija u kući. Kako se zimi troši ubedljivo najviše električne energije, veoma je bitno podeliti sobe u zavisnosti od namene na južnu ili severnu stranu. Jer, i sa najhladnijim temperaturama, na južnoj fasadi ima 15 stepeni, iako je na severnoj minus 1. Zato je potrebno da na južnoj strani budu dnevna, radna i dečja soba, a na severnoj ulaz, ostava, stepenište... Takođe, deo kuće koji je okrenut ka jugu treba da ima velike prozore, a onaj na suprotnoj strani, male.
