Oko 100.000 građevinara danas obeležava Dan građevinara Srbije tražeći bolje uslove rada, a resorno ministarstvo ističe da je udeo grajdevine u BDP-u u prethodne dve i po godine povećan sa četiri na 5,5 odsto i da srpska građevinska industrija ide uzlaznom putanjom.
Državni sekratar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović je poručila u Savezu samostalnih sindikata Srbije da je cilj Vlade da domaća građevinska operativa konačno stane na noge i domaće građevinske firme ponovo rade.
Oglas
"Najviše od onoga što smo obećali smo i ispunili - država je obezbedila novac za realizaciju svih kapitalnih projekata u Srbiji", kazala je Damnjanović.
Kako kaže, u prvom kvartalu 2016. imali smo realni rast bruto dodatne vrednosti za 15 odsto u građevinarstvu.
Takođe, u prva četiri meseca vrednost radova u građevinarstvu je bila za 68,6 odsto veća nego u istom periodu prošle godine, kazala je ona.
Damnjanović je naglasila da građevinarstvo vuče 30 drugih delatnosti i da je cilj da dostigne staru slavu.
Ona je dodala da je tačno da su plate u građevinarstvu ispod republičkog proseka, ali da je u 2015. taj zaostatak smanjen sa šest na četiri odsto.
Damnjanović je naglasila da domaće firme samo ujedinjene mogu da dobiju glavne poslove umesto da budu podizvođači.
"Prvi put u Srbiji jedna domaća putarska firma je glavni izvođač radova na Koridoru 10 (Srbijaautoput) na deonici Srpska kuća - Levosoje", rekla je Damnjanović dodajući da u Srbiji ima trenutno više od 100 domaćih putarskih firmi koje sve bolje rade.
Ona je podsetila da je od 1. januara uvedena elektronska građevinska dozvola i navela da se sada čeka na njeno dobijanje u proseku sedam radnih dana, dok se pre reforme tog sektora čekalo u proseku 269 dana.
"Srbija je skočila na listi Svetske banke Duing biznis za 39 mesta po osnovu izdavanja građevinskih dozvola", kazala je Damnjanović.
Ona je rekla da je starosna struktura radnika u građevinarstvu preko 50 godina i da je to ministarstvo prošle godine pomoglo da se otvori novo odeljenje u srednjoj Građevinskoj školi, kao i da će uskoro biti otvoreno još jedno odeljenje.
Damnjanović je podsetila da je ministarstvo uvelo crne i bele liste građevinsih firmi navodeći da se sada od 605 preduzeća 365 nalazi na beloj listi, što su dobri podaci.
"Lagano krećemo ulaznom linijom", poručila je ona.
Damnjanović je dodala da se radi i na donošenju novog Zakona o komunalnim delatnostima.
"Poruka ministarke Zorane Mihajlović je da će i naredna vlada biti tu za vas da vam pomogne, da imate što više poslova i da bolje živite, kao i da je podizanje građevinske industrije jedan od prioriteta minsitarstva i vlade", navela je Damanjanović.
Dan građevinara Srbije 8. avgust se obeležava u znak sećanja na građevinske radnike koji su se 1940. godine pobunili i štrajkovali tražeći bolje uslove rada, povećanje nadnica i skraćenje radnog vremena.
Predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Saša Torlaković je podsetio da je taj štrajk okončan sporazumom sa poslodavačkim udruženjima, a štrajk su pratili oštri sukobi i represivne mere policije prema građevinskim radnicima.
"Svim zaposlenima u građevinarstvu čestitamo sa željom da radnički borbeni duh ponovo da izborimo naša prava. Ovaj dan slavimo pod teretom daljeg gubitka radnih mesta, bez odgovarajuće uposlenosti, uz negativne posledice dvogodišnje primene izmenjenog Zakona o radu, bez Posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala", kazao je on.
Torlaković je naveo da je u prvoj polovinio ove godine prosečna neto zarada građevinara bila oko 40.000 dinara, dok je republički prosek 45.000 dinara.
"Puno njih radni na crno, što je veliki gubitak za državu i društvo, gube se milionski iznozi zbog neplaćanja poreza i doprinosa", dodao je on.
Kako kaže, oko 50 odsto teških i smrtnih povreda na radu se dešava u građevinarstvu i prošle godine je 15 građevinskih radnika poginulo na radnom mestu.
Potpredsednik SSSS Duško Vuković je rekao da za domaće građevinare ima dosta posla u Srbiji, ali da bi država trebalo i njima da obezbedi dobre uslove.
On je naglasio da bi naši neimari mogli više da rade i u Evropi, severnoj Africi, zemljama Alžira i Tunisa, kao i u srednjoj Aziji.
