Nakon bezmalo dve decenije nebrige, propadanja i devastacije, jedan od najlepših primera secesije na ovim prostorima, „Špicerov dvorac“ u Beočinu, uskoro će dobiti privremeni krov koji će sprečiti slivanje vode u potocima i dalje urušavanje zdanja koje pleni lepotom čak i u ovako ruiniranom stanju. Kako Dnevnik saznaje, zahvaljući Ministarstvu kulture, koje je odobrilo projekat interventne zaštite dvorca, za koji dan će početi demontaža postojećeg krovnog pokrivača od biber crepa, koji je u izuzetno lošem stanju jer su tokom godina sa njega čupani oluci, opšivi, kupole od bakarnog lima... zbog čega su drvena građa i daščana oplata propadali pa su se u krovu na više mesta pojavile velike rupe, a grede tavanjače iznad glavnog stepeništa na kraju su i istrulile i obrušile se na stepenište unutar zdanja.
– Pretpostavka je da ukoliko se uruše i preostale grede tavanjače iznad velike dvorane koja ima visinu dve etaže, tada može doći do urušavanja polovine krovne konstrukcije, pa i dela samog dvorca, tim pre što su usled obilnog prokišnjavanja i strukture nosećih zidova oslabile. Šteta koja bi na taj način nastala bila bi praktično nepopravljiva – upozorila je arhitekta Jelena Filipović, konzervator u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture po čijem će projektu biti izvedeni interventni radovi na dvorcu.
Tokom skidanja dotrajalog krova upotrebljiv materijal će biti sortiran i sačuvan za potrebe potonje rekonstrukcije dvorca, a do tada će objekat biti natkriven privremenom krovnom konstrukcijom.
Oglas
– To nije trajan krov – pojašnjava Jelena Filipović. – On će samo zaštiti dvorac od atmosferskih padavina i daljeg propadanja zidanih struktura. Biće u funkciji dok se budućom projektno-tehničkom dokumentacijom ne utvrde načini stabilizacije temelja, zidova, tavanica i ostalih konstruktivnih elemenata objekta, koji u suštini nose ovako složenu krovnu konstrukciju. Nakon statičke sanacije dvorca - a ona je predviđena narednom fazom obnove objekta koja nije predmet ovogodišnjih radova - ponovo će biti montirani sačuvani delovi starog krova, uz, podrazumeva se, dodavanje nedostajuće i zamenu oštećene građe. Tek tada će dvorac dobiti krov koji će konstruktivno, vizuelno i po upotrebljenom materijalu biti u svemu kao originalni.
Ovogodišnji interventni radovi obuhvatiće i iskop sondažnih jama, čiji je zadatak da pripomognu utvrđivanju kvaliteta materijala postojećih temelja dvorca, a na osnovu čega će posle biti urađen projekat njegove statičke sanacije. Podrazumeva se, naravno, da će na kraju privremeno biti zatvorani otvori prozora i vrata, kako bi se sprečilo neovlašćeno ulaženje u objekat, ali i dalje propadanje enterijera.
– Sledeća faza podrazumeva izradu projektne dokumentacije na temelju koje bi dvorac bio ne samo saniran, nego i rekonstruisan i konzerviran. Tim projektom, koji će biti zaokružen do kraja 2016, biće sagledan kako obim radova, koje je neophodno preduzeti u arhitektonsko-građevinskom smislu, tako i procena finansijskih ulaganja neophodnih da se objektu obezbedi stabilnost i prepoznatljivost u vizuelnom smislu, počev od obnove krovne konstrukcije, fasada i spoljašnje stolarije, do rekonstrukcije vitraža i dekorativnog programa. S druge strane, projekat se neće baviti funkcionalnom organizacijom prostora unutar objekta, jer to će umnogome zavisiti od budućeg korisnika „Špicerovog dvorca“, odnosno od njegove buduće namene.
Dvorac je, kako u svojoj studiji navodi istoričarka umetnosti Branka Kulić, 1892. godine izgradio Eduard Špicer, jedan od trojice suvlasnika Beočinske fabrike cementa.
