Beograđani su svedoci građevinskog buma u glavnom gradu. Radovi se izvode na svakom koraku. Iako nije lako doći do podatka koliko se projekata u ovom momentu realizuje u prestonici, brojna gradilišta govore u prilog činjenici da je poboljšana investiciona klima u Beogradu.
Među najvećim gradilištima u glavnom gradu su „Beograd na vodi“, luksuzni hotel „Hilton“ na uglu ulica Kralja Milana i Kralja Milutina, izgradnja supermarketa „Lidl“ u Ulici Vojislava Ilića, a do kraja godine krenuće rušenje zgrade Saveznog MUP-a u Ulici kneza Miloša.
Jedna od glavnih prepreka za ulagače u Beogradu, ali i u ostalim gradovima Srbije, su nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Nedostatak imovinski čistih lokacija u Beogradu koči mnoge investicije, među kojima je i izgradnja „Nacionalnog fudbalskog stadiona“. Kako je decembru 2015. godine izjavio Nebojša Ivković, generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije, projekat uopšte ne može da se predstavi investitorima dok se ne donese odluka o lokaciji gradnje.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Imovinski sporovi pomrsili su konce i već prisutnim investitorima, kao što je grčka kompanija Lamda Development, koja zbog sudskog spora već godinama odlaže izgradnju kompleksa na mestu nekadašnje fabrike „Beko“ ispod Kalemegdana.
Zamajac investicijama trebalo bi da pruži novi Zakon o konverziji prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, koji će početi da se primenjuje od 28. jula 2016. Pojedini stručnjaci, međutim, smatraju da i ovaj zakon ima „rupe“, naročito kada je u pitanju sukob prava konverzije i prava na restituciju. Naime, postoje odredbe zakona koje stopiraju konverziju zemljišta obuhvaćenog restitucijom, te koče proces svojinske transformacije.
Novina koja je, takođe, korisna za investitore je sistem izdavanja elektronskih građevinskih dozvola. Ovakva praksa pojednostavljuje proceduru i skraćuje rok za dobijanje dozvola na ispod 30 dana.
Kada je u pitanju zauzeće javnih saobraćajnih površina (kolovoza, trotoara, trgova) tokom izvođenja građevinskih radova, pravna regulativa rešava ovu problematiku. Investitori koji tokom gradnje žele da zauzmu te površine u Beogradu, dužni su da zahtev dostave gradskom Sekretarijatu za saobraćaj. Uz zahtev se podnosi i saobraćajni elaborat, koji overava ovlašćeni projektant saobraćajne signalizacije. Ovaj elaborat nije nephodan ukoliko se postavlja prohodna skela, odnosno, kada troatoar ostaje dovoljne širine za bezbedno kretanje pešaka.
U zahtevu treba da se navedu precizni rokovi početka i završetka radova, čime se, u određenoj meri, osigurava da investitor zaista i ispoštuje rokove za izgradnju objekta.
Prema Odluci o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju Beograda iz 2014, za zauzeće javne površine pri izvođenju građevinskih radova plaća se komunalna taksa, koja se kreće od 4,30 do 78 dinara po m², dnevno.
To znači da bi, prema najskupljoj tarifi, Grad od investitora koji zauzme 50 m² kolovoza mogao da prihoduje preko 1.400.000 dinara godišnje. Kada se uzme u obzir broj građevinskih projekata u Beogradu, očigledno je da bi eventualno nepoštovanje ovih propisa i te kako oštetilo gradski budžet.
Odlukom je i predviđeno da se, u slučaju radova koji iziskuju raskopavanje kolovoza i trotoara, odnosno, kod zauzeća koje iziskuje zabranu kretanja vozila, pešaka i parkiranja, taksa uvećava za 100% ukoliko se dozvoljeni rok za zauzeće produži.
Kako saznaje eKapija, za izvođenje radova, čak i u strogom centru grada, ne postoji „kućni red“. Izvođači su slobodni da rade 24 sata, a stanari okolnih zgrada nemaju pravo žalbe. Slična situacija je i po pitanju nivoa buke tokom izvođenja radova - zakonsko ograničenje ne postoji. Podsetimo, Grad Beograd bi do septembra trebalo da završi izmene propisa kojima se rešava buka u gradu. Novine u zakonu, međutim, neće obuhvatati gradilišta.
