Tržište nekretnina u Srbiji je počelo da se oporavlja i beleži blagi rast, kažu stručnjaci navodeći da su stabilne cene i pad kamata na stambene kredite povećali tražnju.
- Tržište nekretnina je oživelo u prethodnih godinu dana. Imali smo mali rast i oseća se da prometa ima više nego u periodu od 2012. do 2014. godine – kazao je „Tanjugu“ predsednik Upravnog odbora „Klastera nekretnina“ Nenad Đorđević.
Kako kaže, u odnosu na prošlu godinu nema nekih bitnih promena, ali je značajno to što postoji stabilna tražanja i cene ne osciliraju, bar što se tiče Beograda.
Oglas
Đorđević je naglasio da je tržište stabilno i da kupci više ne odlažu kupovinu nekretnina.
- Jedino što se promenilo u odnosu na 2015, a što se odrazilo na odnos ponude i traženje, jeste primena Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti koja je drastično smanjila broj oglasa. Tako je ponuda u oglasima usklađena sa realnom ponudom nekretnina – kazao je Đorđević.
www.pixabay.com
Prema njegovim rečima, prethodnih godina je bilo oko 100.000 lažnih oglasa za prodaju ili izadavanje nekretnina u Beogradu i u 2014. i 2015. broj oglasa je smanjen za 70 do 80 odsto.
- To je uticalo na stanje na tržištu i kupci su prestali da odlažu kupovinu u nadi da će naći nešto što je mnogo jeftinije, a što su videli u oglasima, što realno ne postoji – rekao je Đorđević.
Kako je rekao, na tržište je uticalo i usvajanje Zakona o ozakonjenju bespravnih objekata, jer su počele da se prodaju i nekretnine koje nemaju sve papire.
Đorđević je naveo da je u prethodnih godinu i po dana, otkada je počeo da se primenjuje Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, oko 1.735 ljudi položilo stručni ispit i da je oko 640 privrednih subjekata upisano u privredni registar posrednika.
- U većim gradovima je zato dosta smanjena siva ekonomija, dok u manjim mestima još ima rada na crno. Ipak, dosta se promenila situacija na bolje pošto sada imamo pregled ko radi posao, da li ispunjava minimum zahteva i da li ima znanje potrebno za obavljenje posla – istakao je Đorđević.
Takođe, na tržište je dosta uticao i pad kamatnih stopa na stambene kredite.
- Kamate su značajno smanjene, uz Euribor (Evropska međubankarska stopa) koji je na rekordno niskom nivou tako da ljudi mogu jeftinije da se zaduže. Takođe, pre oko godinu i po dana kamate na devizne štedne uloge su drastično smanjene i sada su oko jedan odsto, pa se više ne isplati štednja u evrima – kazao je Đorđević.
Kako je naveo, dosta tog novca je krajem 2015. počelo da odlazi u kupovinu nekretnina tako da je to uticalo dosta da tržište živne.
- Govorili smo 2014. i 2015. da NBS i poslovne banke dosta greše što drže relativno visoku kamatu na oročenu štednju u devizima, jer do pre tri ili četiri godine ona je bila između šest i sedam odsto, što je destimulisalo ljude da ulažu u nekretnine. Tada je zabeležen značajan rast devizne štednje u evrima, koja je godišnje rasla 600 do 700 miliona evra – naveo je Đorđević.
Osnivač agencije „Panorama“ Radmila Stanković je rekla „Tanjugu“ da toj firmi ove godine posao ide još bolje nego u 2015.
- Pojačana je tražnja ove godine, a naročito u ovom periodu za buduće studente. Inače, najviše se traže garsonjere i prostrani salonski stanovi kojih trenutno nema u prodaji – rekla je Stanković.
Ona je istakla da su cene trenutno stabilne u Beogradu i da je potražanja malo porasla zbog veće sigurnosti.
- Pozitivan znak je i da mladi sve više uzimaju stabmene kredite, što znači da su zasnovali stalni radni odnos – dodala je Stanković.
Kako je rekla, oni koji imaju novac najviše traže centar, kupci sa ograničenim sredstvima stanove na Voždovcu, Čukarici, Zemunu i sličnim delovima grada, dok oni sa najmanje novca kupuju nekretnine u naseljima potput Borče i Ovče.
Glavni menadžer agencije „Vila“ Slobodan Milošević je rekao da je stabilno i tržišta nekretnina za izdavanje, kao i da je povećan promet u odnosu na 2015, a posebno kada je reč o poslovnom prostoru.
- Primećen je veći broj stranih firmi koje potražuju poslovni prostor, dok je kod naših građana situacija slična kao i prethodne godine. Najviše se potražuju jednosobni stanovi, dvosobni, garsonjere – kazao je Milošević „Tanjugu“.
On navodi da se najviše traže „top lokacije“ – centar i Vračar dodajući da se ranije poslovni prostor najviše tražio na Novom Beogradu, dok je sada tendencija ka Starom gradu i Vračaru.
- Studenti traže što jeftinije stanove, jer imaju ograničen budžet, pa se najčešeće opredeljuju za cimerske varijante da bude dvoje ili troje u stanu. Garsonjera za 100 evra postoji samo na obodima Beogada, recimo u Borči, dok u centru, ili na Vračaru ne može da se nađe garsonjera pristojna za život bez 200 evra mesečno – rekao je Milošević.
Cena zakupa poslovnog prostora je, prema njegovim rečima, od pet do 30 evra po kvadratu i u proseku kancelarijski prostor je oko 10 evra po kvadratu.
Milošević dodaje da se cene poslovnog prostora kreću od 500 do 5.500 evra mesečno u centru i na Vračaru, u zavisnosti od veličine.
