U šabačkom kraju ozakonjenje nelegalnih objekata podeljeno je na 13 zona. Rešenja o rušenju građevinski inspektori najpre uručuju onima koji su nelegalno gradili u gradskoj zoni.
- Prema sadašnjem planu, sela bi trebalo da dođu na red tek u septembru, oktobru. Najčešći problemi sa kojima se susrećemo jesu i sam otpor naših sugrađana koji ne žele da sarađuju sa komisijom za popis – ukazuje načelnica Odeljenja za urbanizam u Šapcu Jelena Jekić.
Radomir Božić iz projektnog bira „TERAPROJEKT – Šabac“ smatra da je potrebno dosta vremena da se svi objekti prvo popišu.
Oglas
- Da se sve završi, mislim da će potrajati nekoliko godina – navodi Božić.
U Beogradu, većina investitora je nelegalno gradila na zemljištu u javnoj svojini, a da se pritom ne zna ni ko su.
- Ako imamo situaciju da je kompletna zgrada ozidana na javnoj površini, gde investitor ne postoji ili ne mogu da ga nađu, vlasnici stanova bi trebalo da obrazuju skupštinu stanara i na taj način ulaze u proceduru s tim što je malo komplikovanija i traži više dokumenata – objašnjava Mirjana Đurđević iz "T.A.S Inženjeringa" u Beogradu.
www.pixabay.com
U „Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove kažu da oni ne istražuju ko je nosilac građevinske dozvole ili investitor nelegalno izgrađene zgrade, već da samo postupaju na osnovu zahteva za ozakonjenje.
- To znači da se na osnovu dokumentacije koju on prilaže, to je kopija plana, izvod iz lista nepokretnosti i geodetski snimak, donosi rešenje da zemljište pod objektom predstavlja zemljište za redovnu upotrebu. Na taj način se stvara preduslov za dalje korake da se kasnije to zemljište njemu otuđi – napominje sekretar za imovinsko pravne poslove u Beogradu Slavica Savčić.
Međutim, stručnjaci smatraju da u Zakonu o ozakonjenju mora da se promeni odredba „nepoznati investitor“ jer se, naglašavaju, zna ko je dobio građevinsku dozvolu za svaki objekat.
- Ako je objekat u celosti nelegalan i ako je izgrađen na javnoj svojini, onda po sadašnjem zakonu o ozakonjenju objekata opština mora sama od sebe, što je interesantna konstrukcija, da kupuje plac za takvu zgradu, tj. da ga kupi u ime i za račun nepoznatog investitora da izvrši deponovanje sredstava na poseban račun opštine. Jedino na taj način može da se vrši ozakonjenje tj. donošenje zbirnog rešenja za celu zgradu – ističe građevinski konsultant Simo Stokić.
Tek posle toga, vlasnici stanova mogu da ozakone stanove i plate opštini sredstva koja je ona izdvojila za ozakonjenje zgrade. Poreska uprava određuje cenu zakupa javnog zemljišta na kome je izgrađen objekat, a ona je za svaku gradsku zonu različita.
