U JKP „Čistoća i zelenilo“ kažu da su urađena istraživanja i da se trenutno čekaju rezultati na osnovu kojih će se pristupiti izradi projekta za sanaciju i rekultivaciju Gradske deponije, a da će se sa početkom rada Regionalne deponije stvoriti preduslovi za njeno zatvaranje, jer trenutno ne postoji drugo mesto na koje bi se odlagao subotički otpad.
Na samo 2km od centra Subotice, sav otpad odlaže se na degradiranom zemljištu nekadašnje Alesandrovačke bare već punih 38 godina. Iako nisu rađena praćenja zagađenja tla, podzemnih voda i vazduha, sigurno je da se kroz otvoreni deo Kolektora III zagađuje jezero Palić koje se nalazi na samo 500 metara od deponije. Ipak, specifična težina ekološkog opterećenja biće poznata u narednih nekoliko nedelja, kada budu završeni rezultati laboratorijskih analiza koje su urađene na telu deponije.
Oglas
www.pixabay.com
- U tom izveštaju će biti sadržan i projektni zadatak za projektovanje rekultivacije i sanacije deponije. Očekujemo da u sledećih mesec dana i dobijemo taj izveštaj kako bismo mogli, počevši od juna, da raspišemo tendersku dokumentaciju za prikupljanje ponuda za projektovanje rekultivacije i sanacije deponije koja će potpuno da objedini sve zahteve za sanaciju tog prostora kako bismo obezbedili nemogućnost proceđivanja otpadnih voda u otvoreni deo Kolektora III pa dalje zagađenje jezera Palića, kao i problem evakuacije deponijskog gasa koji nastaje u telu deponije – objašnjava Veselin Šuković, zamenik direktora u JKP „Čistoća i zelenilo“.
Do početka rada Regionalne deponije 2017. godine, plan je da se stvore svi preduslovi za sanaciju i rekultivaciju postojeće deponije. Međutim, imajući u vidu da je reč o obimnom i kompleksnom poslu, koji će zahtevati ozbiljna finansijska sredstva, u „Čistoći i zelenilu“ očekuju da će sanacija moći da se uradi u periodu do 3 godine od početka radova.
- Naša ideja je da ne zatrpamo kompletno smeće koje se sada nalazi na telu deponije u onim delovima deponije gde može da se iskoristi taj materijal u stvaranju novih vrednosti. Prvenstveno mislim na biorazgradivi otpad, na sekundarne sirovine koje su možda još u stanju da se iskoriste. Ostatk će tamo biti pohranjen, dovoljno izolovan i sprečen za bilo kakve negativne pojave u budućnosti – naglašava Šuković.
Deponija je nastala u uvalama dela Palićkog jezera, odnosno u isušenom koritu Aleksandrovačke bare. Od tačke sa najnižom nadmorskom visinom u Subotici, postala je jedna od najviših, a visina „brda“ smeća mereno od dna korita ide u visinu od 43 do čak 71 metar. Otpad se prekriva nanosima zemlje kako bi se sprečilo raznošenje, pre svega lakih materijala, sa tela deponije u grad.
