Leskovačka „Uprava za urbanizam i stambeno-komunalne poslove“ je, od donošenja Zakona o ozakonjenju objekata, donela 85 rešenja, a pred njom je još više od 8.000 nerešenih zahteva za legalizaciju „divlje“ gradnje. Nadležni ovoliki broj predmeta „u proceduri“ objašnjavaju čestim izmenama propisa koji regulišu ovu oblast, nepostojanjem planova regulacije, odsustvom neophodne prateće dokumentacije i nerešenim imovinskim odnosima.
- U rad su uzeti predmeti koji iz ranijeg perioda imaju tehničku dokumentaciju i gde postoje svi uslovi za odlučuvanje, te objekti na koje je već primenjen Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenih bez građevinske dozvole - kaže Jasminka Milenković, načelnica pomenute uprave.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Vlasnici objekata na kojima je – po navedenom zakonu – upisano pravo svojine trebalo bi da, do 27. maja, podnesu zahtev za ozakonjenje, dok se u ostalim slučajevima ovaj postupak pokreće po službenoj dužnosti. U međuvremenu je donet program popisa objekta po zonama, koji će trajati do kraja godine.
- Građevinski inspektori će sačinjavati zapisnike o stanju na terenu i donositi rešenja o rušenju, što je praktično početak procesa ozakonjenja, a svi objekti koji su podignuti u skladu sa važećom planskom dokumentacijom, u pogledu namene i spratnosti, biće legalizovani – precizira sagovornica „Novosti“, preporučujući onima koji su ranije podneli zahtev, a nisu dostavili neophodnu dokumentaciju, da provere može li njihov objekat biti ozakonjen, pre nego što se upuste u pribavljanje dokumentacije i izlože se troškovima.
To, kaže, mogu učiniti dostavljanjem kopije plana Upravi, a da bi nelegalan objekat bio ozakonjen potrebno je obezbediti elaborat geodetskih radova i izveštaj o faktičkom stanju, koji radi ovlašćeni projektant. Vlasnik mora imati i pravo svojine nad zemljištem na kojem se objekat nalazi, a kod susvojine će se saglasnost suvlasnika u određenim slučajevima pretpostavljati, a u suprotnom mora biti obezbeđena.
Neizbežni troškovi
Da bi objekat do 100 kvadrata bio ozakonjen, državi će se plaćati taksa od 5.000 dinara – osim u slučajevima kada je vlasnik osoba sa invaliditetom, samohrani roditelj ili korisnik socijalne pomoći. Za stambene objekte od 100 do 200 kvadrata taksa iznosi 15.000, a od 200 do 300 još 5.000 dinara više. Izveštaj projektanta o faktičkom stanju košta oko stotinu dinara po kvadratu, a posao geometra od 4.000 do 13.500 dinara – u zavisnosti od toga da li je objekat već ucrtan u kopiju plana.
Planovi
„Uprava za urbanizam i stambeno-komunalne poslove“ na vreme je donela i akt kojim se reguliše spratnost objekata po zonama, celinama i blokovima – za delove grada u kojima to nije učinjeno važećim planskim dokumentom. U međuvremenu je usvojeno i nekoliko planova detaljne i generalne regulacije, što je važno jer se njima utvrđuju namena i spratnost objekta, odnosno mogućnost ozakonjenja.
