Broj onih koji su kupili stambene nekretnine na kredit je približno isti, pokazuju podaci „Nacionalne korporacije za osiguranje kredita“. Beleži se pad proizvodnje i plasmana građevinskog materijala na domaćem tržištu.
Slavica Živković iz „Udruženja proizvođača građevinskog materijala“ kaže da to ukazuje na nedostatak građevinske aktivnosti u Srbiji.
- Kupovna moć stanovništva je slaba i pored toga što postoji veliki broj kvadrata koji se nalazi u ponudi. Danas imamo 300 hiljada podstanara što govori da su ti kvadrati preskupi za običnog čoveka – naglašava Živkovićeva. Poslednjih godina smanjen je broj zaposlenih u građevinskoj industriji, a rešenje građevinci vide u masovnoj stanogradnji.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Viktor Kobjerski iz „Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije“ navodi da su realne cene od 600 do 800 evra za sistem „ključ u ruke“. Ističe da Srbija ima dovoljno dobre sisteme fabrikovanih elemenata koji bi mogli da omoguće brzu gradnju velikih stambenih kompleksa, ali naglašava da to zavisi od države.
Strani investitori kojih nema mnogo, zainteresovani su za gradnju ekskluzivnih stanova na atraktivnim lokacijama, koji se dobro prodaju.
- Strane investitore motiviše je to što smo mi vrlo nerazvijeno tržište. Donošenjem prakse sa daleko razvijenijih tržišta de fakto postižu veliku konkurentnost i dobar uspeh – kaže Mina Kalezić iz CBRE Srbija.
Od 2010. godine postoji baza podataka o prometu stanova, tako da je znatno smanjena mogućnost prevara. Ugovore overavaju beležnici koji, za razliku od sudova, proveravaju svaki dokument.
Miodrag Đukanović, predsednik Komore javnih beležnika kaže da se nikad sto odsto ne može isključiti mogućnost prevare.
- Međutim, tražimo da sve isprave koje prate promet budu sveže. Proveravamao podatke u katastru i bavimo se stanovima koji su u izgradnji, u procesu legalizacije, kao i one stanove koji nisu upisani – navodi Đukanović.
Polovina stambenih objekata koji se nude na tržištu nije legalizovana.
