Naši ljudi vole da na TV ekranu ili u novinama vide seosku idilu, ruralni turizam ima takođe svoje verne poklonike, ali život na selu definitivno nije „in”. Ne odnosi se to samo na ona sela iz kojih đaci-pešaci kilometarima idu preko brda do prve škole već i na ona u Vojvodini gde je sve ravno, a buduće žitelje tu čekaju škola, ambulanta i pošta, vodovodna mreža. Tako se nedavno jedna porodica iz sela Jaša Tomić odlučila da pokloni kuću familiji koja bi došla da tu živi.
Od poklonoprimaca se samo očekuje da plaćaju struju i gaje povrće u bašti. Njima ostaje da čekaju da vide ko će se javiti, i hoće li uopšte neko, jer kuće na selima u Vojvodini nisu baš tražene. Kupac se može naći za one u selima koja su gotovo postala prigradska naselja. Druge kupce čekaju već decenijama, cene su pale nisko da niže ne mogu biti, na svega nekoliko hiljada evra sa sve okućnicama, ali uzalud, prođe nema pa nema.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Kada se uporede cene ispada da se za jedan stan u gradu može kupti pola kuća u nekom seoskom šoru.
- Interesovanja nema, a kako sada stvari stoje, neće ga ni biti u dogledno vreme – kaže izvršni direktor agencije „Solis” iz Novog Sada Dragan Rabatić. - Ovde u Bačkoj, a bliže Novom Sadu, nude se kuće za desetak hiljada evra u Nadalju i Đurđevu, ali interesovanje nije veliko. Kupci koji se odluče da postanu vlasnici nekretnina na selu sve češće sami traže kuću direktno. Ako onaj ko kupuje ima novca, sami se dogovaraju o kupovini, bez posrednika.
Da je interesovanje za kupovinu seoskih kuća veoma slabo primetili su i u agenciji za promet nekretnina „Pragma” iz Zrenjanina.
- U selima kao što je Jaša Tomić i okolina kuće se mogu kupiti već za 2.000-3.000 evra – kaže agent prodaje Bojan Mihajlov. - Malo su skuplje u Srpskoj Crnji, gde je cena od 5.000-6.000 evra.
Te jeftinije kuće kupuju ljudi koji nemaju bilo kakvu drugu opciju za stanovanje, a desi se i da se pojavi kupac iz većeg grada koji je kupuje kao vikendicu. To su dobre, velike kuće, ali starije i treba ih renovirati.
Mihajlov objašnjava da banke za kupovinu tih kuća ne daju stambene kredite jer je vrednost mala. Ukoliko kupac nema sumu koja se traži, može da podigne keš kredit. A, ako novca ima, nađe se i dogovor oko cene.
- Pričalo se prethodnih godina da te kuće kupuju žitelji susedne Rumunije, ali to nije tačno, mada su prodavcima svi kupci dobrodošli – kaže on.
Ista slika je i u Vršcu. Poslednju kuću na selu agencija „Bole” prodala je pre tri godine. Kupci uglavnom traže kuće na četiri-pet kilometara od Vršca. Cena je oko 15.000 evra. Što se tiče onih udaljenijih sela, poput Sočice i Velikog Središta, tu su cene oko 5.000 pa i manje.
U Šidu i okolini situacija je nešto bolja. Tako se u Bačincima kuća od 120 kvadrata, s deset ari bašte, prodaje za 25.000 evra.
Sve te kuće imaju i okućnicu s placom od dva-tri ara pa do deset.
