S puno razloga se, sve do pre neke tri decenije koje je obeležio raspad nekadašnje države, Sombor dičio svojim arhitektonskim, ali i urbanističkim nasleđem. Čvrsto se pridržavajući zakonskih normi, ali i postulata struke, Sombor je kao retko koji grad u ovom delu Evrope mogao da slovi kao uzor urbanistima, grad u kojem je bio gotovo nepoznat fenomen takozvane „divlje gradnje“. Ipak, za samo par decenija, ovu noćnu moru svakog urbaniste i arhitekte, počeo je da na javi živi i Sombor.
U nekoliko dosadašnjih pokušaja masovne legalizacije bespravno podignutih objekata, koji su se pokazali neuspešnim, ovdašnje Odeljenje za komunalne delatnosti prikupilo je čak 6.500 zahteva za naknadno legalizovanje objekata sagrađenih bez neophodnih papira.
Oglas
www.pixabay.com
- Novi Zakon o ozakonjenju bespravno izgrađenih objekata stupio je na snagu krajem novembra, a ceo proces smo započeli obavezujućim takozvanim prezavođenjem postojećih zahteva građana i građanki Sombora koji su u prethodnom periodu sebi dozvolili da bez neophodnih dozvola izgrade takve objekte – kaže Milanka Krstić, načelnica Odeljenja za komunalne poslove somborske Gradske uprave.
Tek ovih dana je zvanično objavljen i broj žiro-računa na koji će se uplaćivati neophodne takse, koje je novo zakonsko rešenje zaista približilo gotovo svačijim mogućnostima.
- U ovom momentu naši inspekcijski organi obilaze teren i u skladu sa zakonom vrše popis nelegalno podignutih objekata za koje u prethodnom periodu nisu podneseni zahtevi za legalizaciju, kako bi nakon isteka datog roka u kome će biti moguće legalizovati te objekte, mogle biti primenjene i sankcije protiv onih koji se ogluše o ovu mogućnost – kaže Milanka Krstić.
Prema njenim rečima u ovom momentu je prerano govoriti o tome da li i koliko ima nelegalno podignutih objekata koji u skladu sa najnovijim zakonskim rešenjem neće moći biti legalizovani. Pored toga što inspekcije čeka obiman posao, tek se očekuje publikovanje zvaničnih satelitskih snimaka na osnovu kojih se može preliminarno odrediti broj i vrsta objekata koji će, u nemogućnosti da budu legalizovani, morati biti srušeni.
Prema novom zakonu vlasnici bespravno izgrađenih objekata koji su podneli zahtev za legalizaciju do 29. januara 2014. godine nisu u obavezi da podnose nove zahteve. Nadležni organ će ih u pisanoj formi obavestiti o dostavljanju dokumentacije koja je potrebna u postupku ozakonjenja, dok vlasnici bespravno izgrađenih objekata za koje nije podnet zahtev za legalizaciju mogu obavestiti građevinsku inspekciju putem pisarnice u Uslužnom centru, na šalterima 11 i 12, da imaju nezakonito izgrađen objekat.
Lica po čijem zahtevu je izvršen upis prava svojine u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, mogu podneti zahtev za ozakonjenje u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Zakona, odnosno do 27. maja 2016. godine. Stupanjem na snagu Zakona o ozakonjenju objekata prestao je da važi Zakon o legalizaciji objekata i na osnovu njega doneta Odluka o visini naknade za uređenje građevinskog zemljišta u postupcima legalizacije.
Radije menjali plan, nego da ruše
Poznavaoci ove problematike tvrde da se i pored očiglednog, gotovo trodecenijskog bujanja nelagalne gradnje, pogotovo u rubnim delovima grada i po somborskim selima, odavno nije primenila nepopularna mera rušenja nelegalno izgrađenih objekata. Obično su prethodne vlasti radije usklađivale planska dokumenta sa novonastalom situacijom na terenu, nego što su poštovala postojeća urbanistička rešenja rušeći „divlju gradnju“.
