„Srpska narodna partija“ Nenada Popovića prihvatila je „izazov“ predsednika Tomislava Nikolića i najavila je da će podneti zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Zakona o ozakonjenju nelegalnih objekata. Predsednik je posle potpisivanja ovog propisa u pismu objavljenom na njegovom sajtu rekao da je zbog kratkog vremena, koje je imao da proceni ustavnost tog zakona i način donošenja, odlučio da procenu i odluku o ustavnosti prepusti Ustavnom sudu, ukoliko se pred njim nađu takvi zahtevi.
Ovo svakako neće biti prvi put da se najviša sudska instanca oglasi povodom legalizacije. Neustavnom je 2013. godine ocenio Dulićevu legalizaciju, koja je reklamirana kao „masovna, brza, sa malo papira i gotovo besplatna“.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Tada je Ustavni sud po prijavi građana, ocenio neustavnim odredbe o legalizaciji Zakona o planiranju i izgradnji, kao i sadržinu i vrstu tehničke dokumentacije potrebne za građevinsku i upotrebnu dozvolu, jer je prekršen princip jednakosti građana pred zakonom. Ustavni sud je potvrdio ono što je u javnosti govoreno skoro dve decenije – da su bespravni graditelji povlašćeni u odnosu na one koji su zidali po propisima.
Prema tom zakonu, koji je Ustavni sud stavio van snage, građani koji su zidali porodične kuće površine do 100 metara kvadratnih i tako rešavali stambeno pitanje ostvarivali su popust od 99 odsto za naknadu za uređenje građevinskog zemljišta (najskuplja stavka pri građenju). Četvoročlanim domaćinstvima sledovalo je još 60 odsto popusta za drugih sto kvadrata.
Od bespravnih graditelja tražena su samo dva dokumenta – geodetski snimak i tehnički izveštaj.
Dulićev naslednik, Velimir Ilić, prihvatio je preporuke Ustavnog suda i napisao novi zakon o legalizaciji. Od bespravnih graditelja je tražio obimnu dokumentaciju, gotovo kao da su zidali sve po zakonu. Opštinama je ostavio da same uvode popuste za zemljište, dok neko ne zatraži ocenu ustavnosti lokalnih odluka.
U međuvremenu je došao Zakon o ozakonjenju. Imajući u vidu šta misli Ustavni sud pisci ovog zakona su rešavanje ovog problema proglasili javnim interesom. „Ne prepušta se više na volju vlasnicima nezakonito izgrađenih objekata da li će podneti zahtev, već država, tretirajući ovo pitanje kao pitanje od javnog interesa, sama pokreće i vodi postupak ozakonjenja“, piše na sajtu ministarstva.
Država, dakle, popisuje objekte i donosi rešenja o rušenju. Bespravni graditelji plaćaju samo taksu i prilažu izveštaj o zatečenom stanju ako zahtev za legalizaciju nije ranije podnet. I u tome je problem. Pogotovo kada je reč o stambenim zgradama i poslovnom prostoru zidanom za tržište. Jer će njihovi graditelji proći višestruko povoljnije nego da su objekti građeni po propisima. Vlasnici komercijalnih objekata površine do 1.000 kvadrata plaćaće taksu od 50.000 dinara, što je 107 puta manji trošak nego prema prethodnim zakonima o legalizaciji. Za zgrade veće od 1.000 kvadrata plaćaće se oko dva miliona dinara. Oni više neće plaćati naknadu za uređenje građevinskog zemljišta koja je stajala oko 63.000 dinara po metru kvadratnom.
Upravo na to je između ostalog ukazao predsednik Tomislav Nikolić. On u pismu upućenom predsednici Skupštine Maji Gojković i resornoj ministarki Zorani Mihajlović ukazuje da su i do sada vlasnici porodičnih objekata do 100 ili 200 kvadrata imali izvesne povlastice prilikom legalizacije, ali razlika je sada u tome što će te pogodnosti imati i oni koji su gradili za tržište, za prodaju po visokim cenama, u turističkim centrima i u velikim gradovima. Oni dobijaju priliku da po izuzetno niskim cenama iz nelegalnih pređu u legalne tokove i tako „uštede“, odnosno, „zarade“ enormne sume novca.
Činjenica je da je svaki ministar građevinarstva pokušavao da napravi revoluciju u legalizaciji oko 1,5 miliona bespravno sazidanih objekata, ali u tome nije uspevao jer građani nisu imali interes da podnose zahteve i legalizuju kuće u kojima žive decenijama. Trebalo bi podsetiti da je država od 2003. godine na svake dve do tri godine pozivala građane na legalizaciju i menjala propise ne bi li ih animirala. Bezuspešno. Bespravni graditelji nisu bili motivisani da uđu u skupu legalizaciju, a znali su da im kuća neće biti srušena.
Tekst Zakona o ozakonjenju objekata, možete pročitati ovde.
