„Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove“ nema podatak o broju i vrsti nelegalno izgrađenih objekata po zonoma grada pa tako nema evidneciju o tome koliko je objekata izgrađeno duž Dunava i u drugim prirodnim i kulturnim dobrima i duž važnih infrastrukturnih pravaca. Ni Građevinska inspekcija nema takvih podataka jer nikada nije radila detaljan popis svih izgrađenih objekata na terenu, kao što nije kontrolisala ni stanove po principu „od vrata do vrata” da bi se ustanovilo da li ima odstupanja od projektnog stanja.
Obe gradske službe ističu da će se podatak imati kada se popišu objekti, što je predloženo nedavno usvojenim Zakonom o ozakonjenju objekata.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
- „Gradska uprava za urbanizam“ primila je 44.938 zahteva za legalizaciju zaključno s 29. januarom 2014. godine, kada je istekao rok za predaju zahteva za naknadno izdavanje građevinske dozvole po tada važećem Zakonu o legalizaciji – kaže načelnik Miloš Egić. - Od tog broja, od 1. januara ove godine pravosnažno je okončno 7.534 postupaka. Većina objekata je namenjena za stanovanje, ali se u manjem broju u tim postupcima pojavljuju i objekti ostalih namena: poslovni, proizvodni, pomoćni.
Egić ističe da se ne može unapred govoriti o tome koliko objekata neće moći biti legalizovano jer to zavisi od više faktora, koji se cene u svakom pojedinačnom slučaju.
- Uzima se u obzir područje i podloga na kojima je objekat izgrađen i materijal od kojeg je sazidan, namena, spratnost i položaj objekta na parceli i uslovi koji su propisani važećim planskim dokumentom. Sigurno neće moći da se legalizuju, odnosno ozakone, objekti izgrađeni na zemljištu nepovoljnom za građenje, oni izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuju trajnost i sigurnost, objekti izgrađeni na površinima javne namene i u zonama određenih prirodnih i kulturnih dobara i važnih infrastrukturnih objekata – naglašava Egić.
Istovremeno s legalizacijom, Građevinska inspekcija ruši gradnju u blizini prirodnih dobara. U martu je započela uklanjanje vikendica male vrednosti na Kameničkoj adi, gde ima sedamdesetak kuća za odmor, od kojih je polovina na svega tri-četiri metra od Dunava.
- Sa tog potesa do sada je uklonjeno 14 objekata, od kojih je inspekcija srušila šest prinudnim putem, dok su za ostale to učinili vlasnici – kaže glavna građevinska inspektorka Slavica Lazov. - Taj potes od restorana „Mačak” predviđen je regulacionim planom za odmor i rekreaciju, bez vikend-zone.
Po njenim rečima, nedavno je srušena i cela etaže stambene zgrade u Sterijinoj ulici 2 jer investitor nije imao dozvolu za gradnju.
- I po novom Zakonu o ozakonjenju objekata ta zgrada bi bila srušena jer nova regulativa kaže da objekti ne mogu ući u postupak legalizacije ukoliko nisu pod krovom – ističe inspektorka.
Navela je da je po prethodnom Zakonu o legalizaciji od novembra 2013. godine u Novom Sadu uklonjeno 84 objekta, od toga 14 je uklonila inspekcija, dok su ostale investitori.
- Uklanjanje dve etaže višesprantice u blizini užeg centra grada u Ulici Vase Pelagića 9 je prekinuto. Taj slučaj se našao pred inspekcijom zato što je investitor izašao iz okvira građevinske dozvole. U predmetu smo zastali jer je nad jednim od investotora „Interporgres inženjeringom” DOO otvoren stečaj i zato što je Upravni sud odložio započeto rušenje izdato po rešenju Građevinske inspekcije – istakla je Slavica Lazov.
