Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uputio je pismo ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorani Mihajlović i pedsednici parlamenta Maji Gojković, u kojem je izneo dileme u vezi sa ustavnošću i određenim rešenjima Zakona o ozakonjenju objekata.
U pismu koje je objavljeno na sajtu predsednika, Nikolić je naveo da je, svestan da stotine hiljada građana čekaju ozakonjenje objekata, a da je, zbog kratkog vremena koje je imao da proceni ustavnost Zakona i način donošenja, odlučio da procenu i odluku o ustavnosti tog akta prepusti Ustavnom sudu, ukoliko se pred njim nađu zahtevi za ocenu ustavnosti.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Mislim da će Ustavni sud imati priliku da utvrdi da li su ovim zakonom izvršene povrede nekoliko članova Ustava, zato što se čini da su Zakonom narušena ustavna načela vladavine prava i socijalne pravde, ljudska prava i povređena zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, a naročito imovnog stanja, što bi dovelo do neravnopravnosti građana – smatra predsednik. On u pismu navodi i da postoji mogućnost da je Zakonom povređena i ustavna zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata, imajući u vidu da Ustav predviđa retroaktivnost samo kao izuzetak.
Nikolić dodaje i da su ovim zakonom privilegovani učinioci krivičnih dela, jer je prema ranije važećem pozitivnom krivičnom pravu, bespravna gradnja bila krivično delo.
- Na osnovu ovog zakona, učinioci krivičnih dela sada su privilegovani u odnosu na ostale građane koji su poštovali pravo i gradili legalno, sa urednom dokumentacijom i dozvolama – naveo je Nikolić. On navodi i da je opšti pravni princip, svuda u svetu, da učinilac krivičnog dela, čak i kada je delo kasnije dekriminalizovano, ne može da ima korist od svog nedopuštenog i kažnjivog činjenja ili nečinjenja.
- Na taj način je izvršena diskriminacija građana i to u korist učinilaca krivičnih dela i nesavesnih lica – upozorio je Nikolić. On je ukazao i da bi, primenom zakona, lokalne samouprave izgubile prihode od naknade za uređenje građevinskog zemljišta, dok bi troškovi infrastrukture i planske dokumentacije, koje su ranije podneli investitori koji su poštovali pravni poredak, pale samo na njihov teret, što je još jedan primer ustavnopravne neravnopravnosti.
Nikolić dodaje i da su ovlašćenja lokalnih samouprava da određuju cenu naknade za uređenje građevinskog zemljišta neposredno, grubo povređena.
Zakon, prema oceni predsednika, stavlja u diskriminatorski položaj pravne subjekte i u vezi sa njihovim imovnim stanjem i ne štiti siromašne građane koji grade objekte za rešavanje stambenog pitanja i "jedva sastavljaju kraj sa krajem", već ih opterećuju isto kao da pripadaju imovinski bogatijem delu društva. On podseća da su i do sada vlasnici porodičnih objekata do 100 ili 200 kvadrata imali izvesne povlastice prilikom legalizacije, ali razlika je sada što svi koji su gradili za tržište i za prodaju po visokim cenama, u turističkim centrima i u velikim gradovima, dobijaju priliku da po izuzetno niskim cenama iz nelegalnih pređu u legalne tokove i tako "uštede", odnosno, "zarade" enormne sume novca.
- Sa druge strane, država i lokalne samouprave će ostati bez sredstava koja ni u kom slučaju nisu neznatna – dodaje Nikolić u pismu i dodaje da se umesto jasnog razgraničenja na komercijalne i stambene objekte, opštine i investitori nedvosmisleno stavljaju u neravnopravan položaj.
Sve to je, navodi Nikolić, izuzetno je loša poruka za većinu onih koji su do sada sve pošteno plaćali i poštovali pozitivne propise.
- Poruka i pouka bi primenom ovog zakona mogla da se tumači samo na jedan način, kao podstrek za nepoštovanje zakona i drugih propisa i kao podsticaj nesavesnom ponašanju – ukazao je Nikolić. On je u pismu naveo da će primenom tih zakona pojedinci i preduzeća koja poštuju propise trpeti štetu, dok će oni koji ih ne poštuju imati od toga profit, te da to nijedan pravni poredak u civilizovanom svetu sebi ne sme da dopusti.
Nikolić je naveo da se tokom skupštinske rasprave isticalo kao pitanje da li će biti srušene vikend kuće njegovih sinova, koje su bile u postupku legalizacije po do sada važećim zakonima, te da je predstavnik predlagača, da bi uverio predstavnike opozicije i medija da Zakon nije pisan da bi se ozakonili objekti njegovih sinova, zakon branio tvrdnjom da će oni biti srušeni.
Kad je reč o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, predsednik je ukazao da novim rešenjima nije obezbeđena prava i potpuna dvostepenost, jer i u prvom i u drugom stepenu faktički odlučuje „Zavod“, odnosno posebna tela koja je sam „Zavod“ oformio.
Na kraju pisma, predsednik Srbije kazao je da je sa svojim stavovima upoznao i narodne poslanike koji su glasanjem prihvatili zakone.
Tekst Zakona o ozakonjenju objekata, možete pročitati ovde.
