Privatne kompanije otimaju se za to da u Srbiji proizvode struju na vetar i sunce, ali ne i „Elektroprivreda Srbije”, koja najvljuje da se za ulaganja u vetro i solarne parkove tek sprema.
.jpg)
U Srbiji su potencijali za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije značajni, ali se za sada ne koriste dovoljno. Ulaganje u obnovljive izvore energije je veliko, tako da su proizvedeni kilovati skuplji od onih proizvedenih klasično, ali je izvesno da se u tu proizvodnju mora ulagati. Treba reći da se kilovati proizvedeni iz obnovljivih izvora energije otkupljuju po takozvanim fid-in tarifama, kojima države podstiču ulaganje u tu vrstu proizvodnje struje, a jedan kilovat struje proizvedene korišćenjem vetra košta 9,2 evrocenti, dok je onaj proizveden zahvaljujući solarnoj eneriji – 16,25 evrocenti, što je skuplje nego kilovat proizveden u EPS-ovim postrojenjima. Koliko košta kilovat proizveden u Srbiji veoma je teško reći jer proizvodna cena nije regulisana i određeuje se na tržištu, ali, kako kažu stručnjaci, niža je od tržišne i kreće se oko tri evrocenta, dok bi ekonomska cena mogla biti nešto viša od četiri evrocenta, koliko je na berzama u Mađarskoj. To znači da je veoma isplativo raditi sa suncem i vetrom i da bi se ulaganje isplatilo.
Oglas
„Elektroprivreda Srbije” tako proizvedenu struju otkupljuje, a za sada je sama ne proizvodi uz pomoć vetra i solarne energije. Ipak, u EPS-u planiraju da ulažu u energiju vetra i Sunca pa se u Kostolcu priprema projekat izgradnje vetroparka snage oko 60 megavata, s godišnjom proizvodnjom od 135 miliona kilovat-sati, kao i solarnog parka snage deset megavata, s proizvodnjom 12 miliona kilovat-sati godišnje. Okvirna vrednost projekta je oko 100 miliona evra.
I dok se EPS priprema da započne projekat izgradnje postrojenja koja koriste vetar, nedavno je u blizini Kule otvoren prvi vetropark u Srbiji, instalisane snage 9,9 megavata, s godišnjom proizvodnjom od 27 miliona kilovat-sati „zelene” energije, a uskoro se očekuje još jedan kod Vršca. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić kazao je da je početak rada prvog vetroparka u našoj zemlji veoma važan jer potvrđuje dobru politiku Vlade Srbije i resornog ministarstva u oblasti energetike i snažna je potvrda da će Srbija svojim podsticajnim merama omogućiti izgradnju većeg broja elektroenergetskih kapaciteta iz obnovljivih izvora. On je ukazao na to da bi do 2020. godine Srbija trebalo da poveća udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji sa sadašnjih 21 odsto na 27 i da očekuje da će taj cilj biti ostvaren zahvaljujući podršci i podsticajima države za ulaganja u „zelenu” energiju. Po njegovim rečima, za sada su izdate energetske dozvole za gradnju postrojenja ukupne snage od oko 780 megavata, a od ukupno 1.092 megavata, koliko je planirano akcionim planom, oko 500 megavata bi trebalo da se proizvede iz vetroelektarana.
Mini-hidroelektrane
Proizvodnja električne enregije u malim hidroelektranama takođe se podstiče „fid-in“ tarifama, a kilovat košta od oko šest evrocenti pa do oko 13. U EPS-u ističu da su u toku projekti revitalizacije 15 malih hidroelektrana, starih između 35 i 80 godina, koje su u njegovom vlasništvu.
Ti projekti finansiraju se kreditom „Evropske banke za obnovu i razvoj“ vrednim 32,7 miliona evra. U septembru je potpisan ugovor vredan oko deset miliona evra za osam malih hidroelektrana, a za dodatnih sedam ponude su otvorene u oktobru i potpisivanje ugovora očekuje se do kraja godine. Predviđena je i izgradnja osam malih hidroelektrana na postojećim vodoprivrednim objektima.
