Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović izjavila je da je, prema podacima koje Ministarstvo ima, 771.000 bespravnih objekata za koje je podnet zahtev za legalizaciju, a da je, prema evidenciji katastra, milion i skoro 500.000 objekata.
- Ceo taj posao mora da se završi za tih 800.000, koji predstavljaju razliku, da se popišu i da Srbija konačno vidi šta ima nezakonito izgrađeno na svojoj teritoriji – rekla je Damnjanović na TV „Pink“.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Govoreći o predlogu zakona o ozakonjenju nelegalno izgrađenih objekata, koji je upućen Skupštini, Damnjanović je rekla da očekuje da će u sledećih deset dana taj zakon stupiti na snagu.
Damnjanović je istakla da stav predlagača nije, niti to u zakonu piše, da će sve biti rešeno za godinu dana i da u roku od 12 meseci, prema predlogu zakona, popisuju se svi objekti za koje nije podnet zahtev za legalizaciju.
- Neki postupci mogu da se okončaju, gde su stečeni uslovi, pet dana od stupanja na snagu zakona – istakla je Damnjanović.
Damnjanović je dodala da po zakonu neće moći da se legalizuju samo objekti koji su na javnim površinama, klizištima i močvarnom zemljištu i da će više od 87-88 odsto moći da se ozakoni prema rešenjima koja su predložena u ovom zakonu.
Gradski sekretar za poslove legalizacije objekata Nemanja Stajić je u istoj emisiji rekao da je podneto nešto preko 248.000 zahteva za legalizaciju za grad Beograd.
- Govorim za centralne gradske opštine i prigradske opštine za objekte preko 800 kvadrata – naveo je Stajić i dodao da su, prema Statutu grada Beograda, nadležnost za rešavanje objekata do 800 kvadrata zadržale prigradske opštine. - Novi zakon o ozakonjenju predviđa brz i jednostavan postupak i prilično je jeftiniji, tako da neće postojati prepreke u budućnosti da se taj problem reši u Beogradu.
Direktor „Republičkog geodetskog zavoda“ Borko Drašković je u istoj emisiji rekao da je na početku izrade ovog zakona konsultovana struka, da je Ministarstvo organizovalo sastanak sa tim zavodom.
„’Republički geodetski zavod’ godišnje radi oko milion predmeta„, istakao je Drašković i dodao „kroz ovaj zakon ćemo zapravo dobiti i neku vrstu obnove premera“.