Rok za uklanjanje radioaktivnih gromobrana kojih u Srbiji ima 722 istekao je još u maju prošle godine, a da bi se taj posao obavio biće i potrebna sredstava u vrednosti od oko dva milona evra i pomoć donatora.
- Problem je što se značajan broj gromobrana nalazi u firmama u stečaju ili procesu restrukturiranja pa nije moguće kontaktirati vlasnika da se oni uklone – izjavio je direktor „Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije“, Slađan Velinov.
Oglas
On je za „Tanjug“ rekao da je ta institucija u saradnji sa inspekcijoim Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine obavila potrebne kontrole i analize mesta na kojima se nalaze gromobrani i da se tačno zna gde je svaki od njih postavljen i na kojoj visini.
- Trenutno u Srbiji ima 722 radioktivna gromobrana, od njih je 391 na privrednim objektima, 202 na poljoprivrednim, 80 na stambenim, 48 na ustanovama i jedan na katastarskoj parceli fizičkih lica – rekao je Velinov.
Kako je kazao, imajući u vidu kako sada gromobrani stoje može se reći da su pravilno postavljeni, ne predstavljaju nikakvu opasnost za građane i obavljaju svoju funkciju. Ipak, ističe da je veoma bitno da ne „dođu“ u pogrešne ruke ili ih uzme neko ko nema ovlašćenja, odnosno da slučajno ne dospeju u njive, ili reke.
- Ovako kako sada stoje ne predstavljaju opasnost, pratimo ih. Opasnost predstavljaju ako padnu, iskrive se, a dokle god stoje u uobičajenom položaju gromobrani nisu problematični, obavljaju svoju funkciju i ljudi ne treba da se plaše – kazao je Velinov.
On je rekao da će, kada se sakupe potrebna finansijska sredstva gromobrani biti skinuti i zamenjeni drugim, a procenjena vrednost sredstava za skidanje 722 gromobrana je oko dva miliona evra.
- To su sredstva koja Srbija sada nema mogućnost da obezbedi i nastoji se u tome da se nađe mogućnost da se to učini kroz različite projekte sa EU – dodao je sagovornik „Tanjuga“.
Velinov kaže da je „Agencija“ htela da pokaže dobar primer, i iz sopstvenih sredstava omogućila je skidanje sedam radioaktivnih gromobrana u pojedinim ustanovama u Srbiji, mahom sa škola, domova za stare, policijske stanice, i vatrogasnih domova. Takođe je ukazao da je pohvalno što su mnoge opštine same uspele da se organizuju i „očište“ gromobrane.
Veliki broj njih je učinio, a među njima su Vrbas, Žabalj, Koceljeva, Pećinci, Osečina, Lučani, Ivanjica, Brus, Kuršumlija, Medveđa, Zaječar, Boljevac...
- To pokazuje da opštine same mogu da se potrude, a po zakonu, gromobrane je dužan da skine vlasnik u zavisnosti od mesta na kome se nalazi kako bi se zaštitila životna sredina – kazao je Velinov.
On upozorava da se veliki broj gromobrana nalazi u firmama koje su u procesu restrukturiranja ili stečaju, odnosno onima koje nemaju vlasnika.
- Nemate koga da opomenete da treba da ih skine, zato ih imamo toliko, a većina gromobrana što se tiče privrede su ta preduzeća – rekao je Velinov.
Kako je kazao, kada se budu obezbedile donacije i pružila mogućnost da se i oni uklone, to će se učiniti tako što će se kontaktirati nadležno ministarstvo radi pomoći u tome.
