Prošlog četvrtka su vetroelektrane u Danskoj proizvedele toliko energije da je država uspela ne samo da zadovolji svoje potrebe za električnom energijom, već i da struju izveze u Norvešku, Nemačku i Švedsku.
U Danskoj je tada, po neobično vetrovitom danu, proizvedeno 16 odsto više električne energije od uobičajenih potreba zemlje. Do tri ujutru, kada je potražnja za električnom energijom opala, ova brojka je dostigla 40 odsto.
Oglas
Zahvaljujući interkonektorima, Nemačkoj i Norveškoj je podeljeno po 40 odsto viška struje koju će dve zemlje moći da uskladište u hidroenergetske sisteme i koriste kasnije. Švedska je preuzela 20 odsto viška električne energije.
- Ovo je dokaz da je svet moguće u potpunosti pokretati obnovljivom energijom – rekao je Oliver Džoj, portparol tela zaduženog za trgovinu pri Evropskom udruženju za energiju vetra. - U energiji vetra i drugim obnovljivim izvora energije može ležati rešenje za dekarbonizaciju, ali i za sigurno snabdevanje u trenucima velike potražnje.
Brojke su objavljene na internet stranici danskog operatera prenosnih sistema, na kom se redovno ažurira proizvodnja energije iz obnovljivih izvora u nacionalnoj mreži. Na stranici je zabeleženo i da u trenutku kada su dostigle vrhunac proizvodnje, farme vetrenjača nisu čak ni radile punim kapacitetom, te da su mogle da proizvedu dodatnih 4,8GWh.
Nagli porast broja vetroelektrana znači da bi Danska mogla da proizvede polovinu električne energije iz obnovljivih izvora pre roka, odnosno 2020. godine, smatra Kes van der Len, šef odseka za trgovinu u Ecofys-u, energetskoj konsultantskoj firmi.
- Oni imaju ozbiljan program kojim se predviđa neto dobit od 0,5 gigavati na novim farmama vetrenjača na kopnu za manje od deset godina – rekao je. - Postojeći kapaciteti će biti udvostručeni, zahvaljući planiranoj izgradnji novih vetroelektrana na moru kapaciteta 1,5 gigavati. U odnosu na isti period prošle godine, proizvodnja električne energije od vetra je porasla za 18 odsto, tako da je zamah zaista veliki.
Džoj kaže: „Ako želimo ovakvu situaciju na nivou Evrope, neophodno je da unapredimo zastarelu infrastrukturu električne mreže, da osiguramo da države otvore granice među sobom, da povećamo međupovezanost i trgovinu električnom energijom na jedinstvenom tržištu”.
Oko tri četvrtine električne energije od vetrenjača u Danskoj potiče od vetroelektrana na moru koje imaju snažnu podršku vlade.
