Do kraja juna Rusija i Turska planiraju da usaglase tekst dogovora o gradnji gasovoda „Turski tok“ – potvrdio je ruski ministar energetike Aleksandar Novak. Rukovodstvo u Ankari već je dalo dozvolu „Gaspromu“ da u turskim teritorijalnim vodama sprovede „inženjerska istraživanja“ na maršruti kojom će proći prva cev „Turskog toka“.
Ilustarcija (www.pixabay.com)
U toku je rad na projektnoj dokumentaciji, a uskoro bi ministar Aleksandar Novak trebalo da se sretne sa potpredsednikom Evropske komisije zaduženim za energetiku Marošem Šefčovičem i razgovara kako da se dostavlja „plavo gorivo“ evropskim potrošačima.
Morski deo „Turskog toka“ će imati četi cevi od kojih će svaka biti kapaciteta 15,75 milijardi kubika gasa godišnje. „Turski tok“ bi trebao da transportuje godišnje 63 milijarde kubika gasa iz Rusije u Tursku. Planira se gradnja velikog skladišta na granici Turske i Grčke, gde će se godišnje prebacivati 47 milijardi kubika gasa.
Veći deo maršrute „Turskog toka“ proći će dnom Crnog mora. Očekuje se da će 2019. godine ruski gas koji je do sada išao preko Ukrajine u Evropu biti preusmeren na „Turski tok“.
U Moskvi ističu da će napravljena infrastruktura na ruskoj obali za gasovod „Južni tok“ biti korišćena za smer ka Turskoj. Gasovod „Turski tok“ će proći čak 660 kilometara maršrutom kojom je trebalo da teče „Južni tok“, a još 250 kilometara će ići novim koridorom.
Specijalni italijanski brod koji polaže cevi na dnu mora izašao je iz bugarske luke Burgas i uskoro bi trebalo da počne da radi na maršruti ka Turskoj. U Burgasu se nalazi još jedan italijanski brod za polaganje cevi. Ti brodovi su bili unajmljeni za gradnju gasovoda „Južni tok“, ali kada je Bugarska, pod pritiskom Vašingtona, odustala od partnerstva, brodovi su čekali novu komandu rukovodstva „Gasproma“, koji ih je iznajmio. Ti brodovi mogu da u toku 24 sata postave tri kilometra cevi, a maksimalna dubina je 2,2 kilometra.
U Ankari kažu da će ugovor sa Rusijom oko gasovoda biti potpisan bez obzira na pritiske spolja. Oko 60 odsto potreba gasa Turska rešava kupovinom iz Rusije, a interes Turske je i da iz njenog skladišta „plavo gorivo“ ide u evropske zemlje.
Hoće li se obećanja rukovodilaca „Gasproma“ da će prvi kubici gasa poteći u decembru 2016. godine ispuniti, zavisi i od toga kakav će pritisak vršiti SAD i njeni saveznici u Evropi na Tursku i zemlje kroz koji bi trebalo da prođe gasovod. Sada kad je Grčka potpisala sa Rusijom memorandum o produženju gradnje „Turskog toka“, treba videti kakve će novi repertoar pritisaka pokazati Vašington.
Interesantno je da su bečki mediji pisali da bi austrijski OMV mogao da preuzme na sebe gradnju „Turskog toka“ u evropskom delu. Inače, Rusi su veliki akcionari austrijskog OMV. „Gasprom“ je potpisao memorandum sa tri evropske kompanije o gradnji dve nove cevi „Severnog toka“, kapaciteta 55 milijardi kubika. Na taj način Rusija može da obezbeđuje gas za evropske zemlje i ako bude kasnio „Turski tok“.
Srbija
Iako javno ne komentarišu tvrdnju da ih je Zapad nagovarao da izgrade gasovod koji bi prošao preko Bugarske, Rumunije i Mađarske ka Slovačkoj, u Moskvi su do sada kategorično tvrdili da on mora da prođe preko teritorije Srbije, do Republike Srpske. Nesporno je da bi Mađari hteli da ruski gas dobijaju preko Srbije, pre nego Rumunije, sa kojom imaju neraščišćene teritorijalne i nacionalne račune. Osim toga, Rusija ima moralni dug prema Srbiji kad je reč o gradnji gasovoda.
U vreme kad je Rusima prodavan NIS, predsedniku Borisu Tadiću obećano je da će sigurno biti izgrađen „Južni tok“. To je bio razlog što se naše rukovodstvo nije suviše cenkalo oko cene NIS. Jedna od slabih karika „Turskog toka“ na Balkanu je Makedonija, na koju će Vašington vršiti jak pritisak, kako bi se zaustavila gradnja cevovoda na sever.
