Umesto stada ovaca i pesme pastira, uskoro će visoravan Krnovo na nadmorskoj visini od 1.500 metara okupirati vetroelektrane koje će nadomestiti manjak struje koji pritiska Crnu Goru. Ministarstvo održivog razvoja i turizma izdalo je građevinsku dozvolu kompaniji „Krnovo Grin Enerdži“ (sedište u Podgorici) za gradnju vetroelektrane čija vrednost iznosi 120 miliona evra.
Dozvolom je obuhvaćena gradnja dve trafostanice u Breznima i Krnovu, pristupnih dalekovoda, sistema vetrenjača i zgrade održavanja. Vetrogeneratore će graditi Francuzi iz kompanije „Akva Enerdži“, a završetak posla predviđen je za dve godine. Idejni projekat vetroelektrane na Krnovu uradio je Dinko Čondić iz Zagreba.
- Za prvih 12 godina rada vetroelektrane otkupna cena struje je zagarantovana i ne može biti manja od 95,99 evra po megavat času – navodi se u ugovoru.
Pored krnovske visoravni, pogodno mesto za vetroelektrane je i Morež kod Ulcinja. Stručnjaci procenjuju da su atraktivne tri lokacije i to na Gvozdu, Bukoviku i Konjskom, gde tokom svih 12 meseci vetra ima toliko da može svojom energijom proizvoditi dovoljne količine struje. Svojevremeno je na poziv Odseka za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije Ministarstva ekonomije za izgradnju vetroelektrana stiglo 15 dopisa zainteresovanih firmi iz Srbije, Danske, Italije, Hrvatske, Norveške, Rusije, Nemačke, Rumunije, Grčke i SAD.
Vlada je 2013. usvojila uredbu o vetroelektranama, kojom se postavlja pravni osnov za istraživanje potencijala vetra, za izgradnju vetrogeneratora i priključenje na elektroenergetski sistem Crne Gore.
- Crna Gora na ovaj način promoviše proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, u skladu sa politikom Evropske unije u ovoj oblasti – poručili su iz Vlade.
Prvenac spržio grom!
Prva vetroelektrana bila je poklon Vlade Holandije vredan 850.000 evra i bila je locirana na Ilinom brdu, 40 kilometara od Nikšića, ali je uklonjena jer je spržio grom! Postavljenje početkom novembra 2004. dočekano je kao veliki događaj. Ona je trebalo da proizvodi 150 miliona kilovat-sati godišnje, što bi bilo dovoljno za potrebe sela u području MZ Vilusi.
Nažalost, samo četiri meseca kasnije, 25. februara 2005, u velikom nevremenu vetrenjaču je pogodio grom. Jedna od tri elise, teška 7,5 tona, odletela je u vazduh, a njeni delovi i stotinu metara naokolo. Kasnije su završili u pećima nikšićke železare.