- Srbija enegetiku ne posmatra kao pitanje politike već pitanje odgovornosti za budućnost zemlje. Sagledavamo realno gde se nalaze izvori enegenata – kazao je Antić.
Dodao je da je Vlada Srbije otvorena za sve projekte, među kojim je i priključenje na gasovod „Turski tok“, ali da on mora da bude u sladu sa Trećim energetskim paketom EU.
Antić je rekao da nema detalja o tom projektu i da o njemu tek treba da razgovaraju Grčka, Makedonija, Mađarska, Srbja i Austrija, uz učešće Rusije u EU. On je naglasio da Srbija ima dugogodišnji ugovor sa ruskim „Gaspromom“, ali da traži druge izvore i pravce snabdevanja gasom.
Ambadasor Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin je rekao da je za Srbiju veliki problem što nema novca za izgradnju gasovoda, dok je, sa druge strane, mali potrošač gasa. Kako je naveo, isporuke ruskog gasa Srbiji čine 1,5 odsto količina koje ta zemlja isporučuje u Evropu.
- Sa ekonomskog gledišta te količine nisu toliko važne za Rusiju, ali će Rusija, na osnovu tradicionalno dobrih odnosa ispuniti sve ono što je dogovoreno – kazao je Čepurin.
Podsetio je da će 2019. Rusija prekinuti isporuke gasa Evropi preko Ukrajine i da jugoistočna Evropa za sada nema alternativu da zadovolji rastuće potrebe za energentima.
- Ostalo je četiri godine da se pronađu drugi pravci snabdevanja gasom, što je kratak period za takve projekte – ocenio je ruski ambasador.
- Energetski interesi Srbije, jugoistočne Evrope i EU su ekonomski interesi i ljubav u tom slučaju nije toliko važna već obostrani interesi – rekao je Čepurin i naglasio da Rusija ne smatra da bi Srbija pronalaženjem novih izvora snabdevanja gasom prekinula saradnju sa Rusijom.