Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti u ovoj godini raspolaže sa 180 miliona dinara koji će biti upotrebljeni za projekte javnog sektora, dok bi građani od sledeće godine mogli da očekuju tu podršku.
Prema rečima stručnjaka, ključni korak za unapređenje energetske efikasnosti u zgradama u Srbiji je da se dopre do pojedinaca, koji zbog nedostatka novca ili nedovoljnog znanja o mogućim uštedama ne unapređuju svoje kuće. Krajem prošle godine sklopljeni su ugovori sa 11 lokalnih samouprava za adaptaciju javnih zgrada iz tog fonda.
Oglas
Uvođenje energetskih menadžera treba da pruži uvid u pravo stanje u oblasti energetske efikasnosti u opštinama koje će morati da ostvare propisane uštede energije, da ih prate i izveštavaju resorno ministarstvo.
Zvaničnica Ministarstva rudarstva i energetike Antonela Solujić je rekla za „EurAktiv Srbija“ da će ovogodišnja sredstva iz fonda biti iskorišćena za dovršetak projekata za koje su prošle godine sklopljeni ugovori sa lokalnim samoupravama, a ostatak za novi javni poziv u ovoj godini.
- Za 2015. godinu smo u budžetu dobili 180 miliona da završimo te projekte i za novi javni poziv. Sada čekamo da jedinice lokalne samouprave završe javne nabavke da bismo videli kolika su nam sredstva ostala za javni poziv u ovoj godini – rekla je ona.
Ona je podsetila da su krajem 2014. godine potpisani ugovori za finansiranje iz budžetskog fonda za energetsku efikasnost sa 11 jedinica lokalne samouprave i navela da je reč uglavnom o projektima uštede energije u javnim zgradama.
Dodala je i da je prošle godine iz fonda za energetsku efikasnost izdvojeno oko 100 miliona dinara, da je u planu bilo da se deo tih sredstava nameni građanima, ali da su to onemogućile poplave.
Antonela Solujić, koja je u ministarstvu šef „Odseka za energetsku efikasnost“, rekla je da ni ove godine neće biti dovoljno sredstava u fondu da bi se finansirali i projekti građana i izrazila nadu da će to biti moguće od naredne godine.
- Ove godine nažalost ne, ali nadam se da će sledeće godine biti dovoljno sredstava da se tako nešto uradi – rekla je ona.
Antonela Solujić je rekla da se „u ovom trenutku fond fokusira na javni sektor jer je to izvodljivo i može da daje rezultate“, naglasivši da je reč o veoma složenom mehanizmu koji uključuje i proveru trošenja sredstava.
Projekti za koje su izdvojena sredstva iz fonda birani su na osnovu više kriterijuma, poput toga kolike su uštede po dinaru uložene investicije, rekla je ona i dodala i da se bodovalo i ako je lokalna samouprava bila spremna da uloži više sredstava.
Zvaničnica Ministarstva rudarstva i energetike je podsetila da se iz fonda subvencioniše do 70% investicije, da su izuzetak bile tri jedinice lokalne samouprave koje se vode kao devastirane i da će u njihovom slučaju biti izdvojeno do 100% sredstava.
Prema njenim rečima, omogućeno je da se konkuriše za "širi i uži spektar mera", odnosno da se u celini urade "izolacija i termotehničke instalacije" ili da se rade samo segmenti.
Antonela Solujić je rekla da fond za energetsku efikasnost budžetska linija na nivo ministarstva, da su njegove mogućnosti ograničene, odnosno da se pare ne vraćaju u fond niti mogu da se stave u banku kao garancija.
Ona je dodala da Srbija u narednom periodu treba da radi na razvijanju kvalitetnih mehanizama za energetsku efikasnost, podsetivši da Srbija nema posebnu instituciju za tu oblast za razliku od zemalja u okruženju koje imaju i prihode iz ekoloških taksi.
- Biće nam sigurno potrebno neko vreme i, ako bismo imali stalne izvore prihoda, to bi omogućilo da fond radi na „rivolving“ bazi, to bi bilo korisno – rekla je ona.
Nema ekonomskog motiva za štednju
Solujić je rekla da ne postoji ekonomski motiv za štednju energije, s obzirom da je cena struje niska, i da nema sistema naplate grejanja po potrošnji.
- Teško će se neko opredeliti da ulaže u mere energetske efikasnosti ako nije motivisan, što bi uložio kad ćemu račun biti isti – reklo ona.
Ona je rekla da je, s druge strane, uvođenje sistema naplate po potrošnji izazov jer će u tom slučaju porasti troškovi građana čije su zgrade u lošem stanju. Ocenila je su to procesi koji se moraju razvijati posetepeno, kao i da treba raditi i na razvijanju mehanizma finansiranja.
Sa ovim se složila tim lider projekta „Energetska efikasnost u zgradarstvu“ „Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ“ Renate Šindlbek, koja je za „EurAktiv“ ocenila je da je loša materijalna situacija najveći izazov za unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu u Srbiji, budući da stambeni objekti čine većinu zgrada.
- U ovom trenutku je teško, cene energije su niske, motivacija je time manja, ali ima i primera da ljudi primenjuju mere energetske efikasnosti u svojim stambenim kućama – rekla je ona, dodavši da opštine treba da se to isplati jer se troši manje energije, pa samim tim i novca.
Dodala je da mora da se razmisli o tome kako će se, dugoročno gledano, primeniti mere energetske efikasnosti u zgradama.
Ukazala je da nema još fondova na lokalnom nivou, ali da GIZ u okviru projekta podržava nekoliko opština da razviju strateško planiranje i razmisle kako može situacija može da se unaperdi u njihovim zajednicama, što uključuje i obaveštavanje o koristima poput povraćaja novca.
- Imamo sada 1.400 obučenih inženjera za energetsku efikasnost, oni mogu da daju savet vlasnicima kuća i da proračunaju troškove u odnosu na određenu stopu povraćaja ili vreme povraćaja novca – kazala je Špindeleger.
Program podrške opštinama
Solujić iz Ministarstva rudarstva i energetike je rekla da su neke opštine vrlo aktivne na planu unapređenja energetske efikasnosti, da se neke „možda nisu probudile“ i da bi uvođenje sistema energetskog menadžmenta trebalo da pruži uvid u stanje na lokalu i poboljša ga.
Ona je rekla da će za sve jedinice lokalne samouprave sa preko 20.000 stanovnika na jesen početi obuke za energetske menadžere koji će steći licence.
Opštine će, prema njenim rečima, morati da imaju određen broj energetskih menadžera, da ostvare određene uštede energije koje će vlada propisati uredbom, kao i da prate i na godišnjem nivou izveštavaju resorno ministarstvo o uštedama.
- Onda ćemo tek imati pravu sliku o tome koliko su neke opštine napredovale ili ne – rekla je Solujić.
Ministarstvo rudarstva i energetike je, kako bi pomoglo opštinama, zajedno sa Programom za razvoj UN (UNDP) pripremilo predlog projekta čiji bi cilj bio da se opštinama sa između 30.000 i 50.000 stanovnika pomogne u uvođenju sistetma energetskog menadžmenta.
Ona je izrazila nadu da će taj projekt koji će finansirati „Globalni fond za životnu sredinu“ (GEF), uskoro biti odobren kako bi na jesen počela njegova primena.
