Između Vrbasa i Kule počela je završna faza izgradnje magistralnog kolektora koji bi trebalo da prikuplja otpadne vode iz domaćinstava i industrijskih pogona i odvodi ih do centralnog postrojenja za prečišćavanje u Vrbasu, čija je svrha da zaustavi trovanje Velikog bačkog kanala, najzagađenijeg vodotoka u Evropi na deonici Crvenka-Kula-Vrbas, dugoj 18,5 kilometara.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Završetak magistralnog kolektora preduslov je za rad centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (CPPOV), čija je izgradnja počela 2011. godine, a trebalo je da, prema ugovoru Delegacije EU u Srbiji (kao investitora) sa izvođačima radova, bude okončana u aprilu 2013. za liniju voda i do decembra 2014. za liniju mulja.
Za izgradnju poslednje faze magistralnog kolektora Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine obezbedilo je 22 miliona dinara.
- Radovi treba da budu završeni za dva meseca. Vlada Srbije je za celokupnu izgradnju magistralnog kolektora izdvojila 106 miliona dinara – rekla je Stana Božović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Inženjer Miodrag Radovanov iz „Direkcije za izgradnju“ u Vrbasu, u svojstvu člana Jedinice za primenu projekta izgradnje CPPOV, ističe da je za početak rada magistralnog kolektora i centralnog prečistača potrebno obezbediti priključenje domaćinstava u svim naseljima u opštini Vrbas na kanalizaciju, čija je izgradnja, međutim, zakočena još pre četiri godine.
- Ugovorom sa Delegacijom EU u Srbiji, predviđeno je da se za preradu dnevno obezbedi najmanje 10.000 kubnih metara otpadnih voda kako bi CPPOV mogao da radi. Lokalne samouprave Vrbasa i Kule to dosad nisu omogućile, što je ugrozilo projekat centralnog prečistača, u koji je EU uložila 15 miliona evra – napominje Radovanov.
Prema njegovim rečima, svi učesnici projekta snose deo odgovornosti za kašnjenje izgradnje CPPOV.
- Dva konzorcijuma, francusko-srpski i grčko-srpski, kao izvođači radova, ugovorili su poslove po niskim cenama, zbog čega su nastojali da uštede na opremi i materijalu. Investitor je trebalo da stvori uslove za rad izvođača i da ih natera da posao završe na vreme. Izvođačima se nije žurilo, jer su plaćeni po vremenu, a ne po učinku. Država nije dovoljno motivisala lokalne samouprave da završe ovaj kapitalni projekat, pa su došle u situaciju da ih, zbog nedovršenih kanalizacija, investitor ucenjuje pretnjama da će morati da vrate novac uložen u izgradnju CPPOV, ili da neće dobiti celokupno postrojenje na korišćenje – kaže Radovanov.
Probijeni svi rokovi
Podrška resornog ministarstva za konačni završetak magistralnog kolektora trebalo bi da ubrza finalnu izgradnju CPPOV, čiji je rok nedavno ponovo probijen.
- Ugovorom za izgradnju CPPOV, na više od hiljadu strana definisan je svaki deo posla, ali rokovi nisu ispoštovani. Tri četvrtine radova u vezi sa prikupljanjem otpadnih voda trebalo je da budu završeni pre dve godine, a linija za neutralisanje mulja do kraja 2014. Novi rok za završetak CPPOV bio je maj ove godine, ali je pomeren za jul, pa sad za septembar – navodi Radovanov.
