Grčke, bugarske, italijanske, španske, češke, kineske, zatim firme iz Azerbejdžana, Republike Srpske... One danas grade više od 200 kilometara auto-puteva u Srbiji, na Koridorima 10 i 11. Za naša građevinska preduzeća nije bilo mesta na deonicama, koje se finansiraju iz međunarodnih kredita ili na osnovu međudržavnih sporazuma. Kajmak kroz zarade i reference kupe stranci kao glavni izvođači, uloga podizvođača rezervisana je za domaće putare, a građani Srbije vraćaju kredite.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Nije da naše firme nisu imale priliku da dobiju posao. Za Koridor 10 od 2009. godine raspisivali su se međunarodni tenderi na kojima su domaći konzorcijumi zauzimali druge ili treće pozicije. Kako se na kraju ispostavilo, damping cenama obarale su ih strane kompanije iza kojih stoje njihove države i banke. Naših građevinskih giganata na tim deonicama Koridora 10 nema kao podizvođača, uglavnom su to lokalna preduzeća. Na Koridoru 11 gde se deonice trenutno grade iz kineskog i azerbejdžanskog zajma je druga priča. Tu je reč o međudržavnim sporazumima pa naši putari nisu ni imali šansu da postanu nosioci posla, ali kao podizvođači po prihvatljivim cenama izvode dobar deo radova.
- U Srbiji puteve uglavnom grade firme koje nisu dorasle tom zadatku – kaže za „Novosti“ Ratomir Todorović, generalni direktor „Planuma“. - Na Koridoru 10 to nisu svetski priznate kompanije, uglavnom su poznate na lokalu ili u regionu. I te kako su ispod našeg iskustva i renomea. Međutim, iza grčkih firmi, na primer, stoji njihova država, njihove banke. Lako im je da dobiju garancije. Grčka stimuliše svoja preduzeća da izlaze na druga tržišta. Pobedili su nas na tenderima damping cenama. Mogli smo i mi takve cene da ponudimo, ali ne bismo završili posao. Jer, nama čak i stvarne dodatne troškove država ne priznaje, a stranci jeftinu cenu nadomeste odštetnim zahtevima koji im se plate, ako na primer kasni eksproprijacija ili je loša projektna dokumentacija... Kada smo gradili severnu deonicu Koriodra 10 gde smo mi, domaći putari, kreditirali državu nisu nam priznati dodatni troškovi bez obzira na to što je bitumen poskupeo za 50 odsto isto toliko i nafta...
Za deonice na Koridoru 11, gde su glavni izvođači kineska „Šandong haj spid grupa“ i azerbejdžanski „Azvirt“ cene radova su u globalu realne. Tu su se kao podizvođači udenuli „Energoprojekt“ i „Planum“.
- Na delu od Ljiga do Preljine zaduženi smo za zemljane radove na dve deonice, za izgradnju dva tunela i 14 mostova – kaže Todorović. - Naše je da uradimo posao i da nešto zaradimo. Inače, onog trenutka kada su u Srbiji uništene domaće banke tada je građevinarstvo upalo u debelu krizu. „Planum“ je danas jedna od retkih firmi u Srbiji koja može da obezbedi bankarske garancije.
Kada je reč o Koridoru 10, nadležni najavljuju da će ovaj putni pravac konačno biti kompletiran do kraja sledeće godine. U 2015. na jugu Koridora prema makedonskoj granici u planu je da se deonica Vladičin Han-Donji Neradovac dužine 26,3 kilometra pusti u saobraćaj u julu, a deo Grabovnica-Grdelica u dužini od 6,7 kilometra u novembru ove godine. U planu je i završetak paralelnog puta na deonici Vladičin Han-Donji Neradovac u dužini od 19km i na deonici Grabovnic Grdelica u dužini od 6,7km. Na obe deonice radove izvodi grčka firma „Terna“.
Planovi
Na istoku Koridora, od Proseka do Dimitrovgrada, ove godine bi veći deo auto-puta, oko 80 odsto, trebalo da bude pokriveno asfaltom. Kada je reč o auto-putu Beograd-južni Jadran, odnosno Koridoru 11, do sada je asfaltirano 20,5 kilometara, a do kraja ove godine planirano je da asfaltom bude pokriven veći deo od ugovorenih 40 kilometara na deonici Ljig-Preljina na kojoj radove izvodi azerbejdžanska firma „Azvirt“. Rok za puštanje ove deonice je 15. avgust 2016. godine, ali će posao biti završen pre roka.
