Najava predsednika Rusije Vladimira Putina da je Rusija spremna da sa evropskim partnerima razmotri alternative projektu „Južni tok“, stručnjaci ocenjuju kao dobru, ali teško ostvarivu, jer je neophodno postići političku saglasnost sa Evropskom unijom i obezbediti finansiranje tog projekta.
Vojsilav Vuletić iz „Udruženja za gas“ pozitivno je ocenio mogućnost realizacije novog gasovoda, koji bi zamenio „Južni tok“ ali, kako je rekao, pitanje je ko će taj gasovod da gradi, pošto su zemlje koje se pominju kao učesnice u projektu – Grčka, Makedonija, Srbija, Mađarska u ekonomskoj krizi i nisu u mogućnosti da samostalno finansiraju izgradnju tog gasovoda.
Oglas
Predsednik Putin je u Budimpešti rekao da je Rusija spremna da sa evropskim partnerima razmotri alternative projektu „Južni tok“, ali da ne namerava da odustaje od saradnje sa Turskom, sa kojom je postigla dogovor o izgradnji novog gasovoda „Turski tok“.
- Ukoliko ne budu ometali, deo „Južnog toka“ možemo realizovati kroz Tursku, između ostalog, koristeći naša zajednička preduzeća sa Mađarskom, Srbijom, možemo izaći preko Austrije, sve je to moguće, ako bude želje naših partnera za saradnju – rekao je Putin, dodajući da se takvi pregovori već vode i da „postoje različite varijante“ tog projekta.
Vuletić je napomenuo da je potrebno postići saglasnost sa Evropskom komisijom oko tog mogućeg novog projekta, zbog čijeg neslaganja se i odustalo od prethodnog gasovoda „Južni tok“.
On je ocenio da bi premijer Mađarske Viktor Orban, sa kojim je Putin juče postigao politički dogovor za snabdevanje Mađarske gasom, mogao da pokuša da „omekša stavove EU po pitanju realizacije novog gasovoda.
Vuletić je prokomentarisao i da je diverzifikacija izvora snabdevanja gasom Srbije nerealna, jer nam, kao ni ostalim zemljama regiona, bar u nerednih 10 godina neće biti dostupni drugi izvori snabdevanja gasom, osim iz Rusije.
- Neke daleke zemlje, kao što su Katar, Nigerija, Indonezija i u poslednje vreme i SAD, koja dobija gas iz škriljaca, raspolažu velikim količinama gasa, ali bi taj gas morao prvo da se pretvori u tečno stanje i da se prevozi iz tih dalekih krajeva do nas, što je znatno skuplje, nego ruski gas – ukazao je Vuletić.
On je napomenuo i da ni azerbejdžanski gas do nas ne može da dođe, zato što je već ceo angažovan na projektu TAP i da je tih 15 -16 milijardi kubika iz Azerbejdžan već dogovoreno da idu za južnu Italiju.
Vuletić zbog velikih troškova sumnja i u ekonomsku isplativost izgradnje terminala za tečni gas na Krku, gde bi stizao gas iz SAD, koji se proizvodi iz škriljaca.
I urednik sajta „Energoportal“ Dragan Nedeljković je ukazao da „nije baš jasno koliko će koštati taj američki gas iz škriljaca, s obzirom na to da neke stručne analize navode da je za istu količinu proizvodnje nafte koju obezbedi jedna bušotina u Saudijskoj Arabiji, u Kaliforniji potrebno 1.600 bušotina“.
Za gasovod iz Azerbejžana, Nedeljković smatra da je dobar projekat, ali da nema dovoljno gasa i da su SAD taj projekat „malo naduvale“ jer im, kako je rekao, treba konkurencija Rusiji, koju žele da isključe sa evropskog tržišta gasom.
