Fasada nekadašnje termocentrale na Dorćolu, podignute pre bezmalo devet decenija, u kojoj su već osam godina smeštene prostorije Muzeja nauke i tehnike, uskoro će zasijati. Na trošne spoljašnje zidove zdanja u Skenderbegovoj ulici, sa kojih već decenijama natenane otpada malter, ovih dana postavljaju se skele.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Ali, gvozdena skalamerija nije samo vesnik kolosalnih radova. Ona je ujedno i najava da će raskošni fond za koji mesec postati sigurniji dom za više od 10.000 predmeta. Za regulaciju relativne vlažnosti vazduha kao važnog uslova očuvanja muzejskog blaga potreban je i sistem za ovlaživanje. Njegova nabavka je u planu i biće postavljen u galerijskom prostoru.
U Ministarstvu kulture i informisanja napominju da je za prvu fazu sanacije Muzeja nauke i tehnike planirano 20 miliona dinara, dok je nešto manje od polovine ove sume odvojeno za prvu etapu restauracije i revitalizacije fasade. Posao je predat firmi „AD Standard“ iz Leskovca.
Pod krovom zdanja koje je podignuto 1927. i tek delimično obnovljeno s pristizanjem muzejskih dragocenosti nalaze se i novi depoi. Oni su u odličnom stanju, napominje Ivan Stanić, kustos muzejskog odseka automatike i robotike, ali nisu jedini. Nadomak zgrade su još dva, „zrela“ za rekonstrukciju.
- Za sada je prioritet fasada čije bi sređivanje trebalo da se završi za oko dva meseca, ali na dužinu radova mogu da utiču i vremenske prilike. U sledećoj etapi mogli bi da se nađu i depoi o čijem renoviranju postoje najave iz ministarstva – ističe Stanić.
Podrekina ideja još na čekanju
Boris Podreka, evropski arhitekta, rođen u Beogradu, pre sedam godina dobio je prvu priliku da ostavi pečat u rodnom gradu i preuredi Muzej nauke i tehnike. Na poziv Ministarstva kulture trebalo je da dogradi zgradu u Skenderbegovoj. Idejni projekat predstavio je u Skupštini grada u maju 2007.
U prostoru lociranom između dorćolske marine i luke trebalo je da bude smešteno više od 11.000 kvadrata, od čega je 4.000 rezervisano za stalnu postavku, a deo za galerije, depoe, biblioteku, arhivu, kafiće i suvenirnice. Zbog nedostatka novca stopirana je razrada glavnog projekta.
- Kao arhitektu boli me što se na obnovu toliko čeka jer sam radio sa velikom snagom i imaginacijom i osećao veću odgovornost nego da stvaram u Montrealu. Taj muzej za mene ima poseban značaj – kaže Podreka za „Politiku“.