- Novi Sad je spreman da ispuni svoje finansijske obaveze u izgradnji Žeželjevog mosta. Čekamo rešenje Vlade Srbije i preporuku da se prihvati dodatni trošak kako bismo potrebna sredstva obezbedili predstojećim rebalansom budžeta grada – kaže za „Politiku” Olivera Simović iz „Zavoda za izgradnju grada”, koja zastupa Novi Sad u tom projektu.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
U pitanju je trećina od 2,9 miliona evra, na ime dodatnih troškova za izgradnju mosta. Taj iznos bi trebalo da podele grad Novi Sad, AP Vojvodina i „Železnice Srbije”. Grad i Pokrajina planiraju da taj novac obezbede rebalansom budžeta, ali se samo čeka da Vlada Srbije usvoji rešenje kojim se prihvataju dodatni troškovi.
Radovi na izgradnji Žeželjevog mosta, čiji završetak kasni već godinu dana, više puta su prekidani i rokovi probijani, jer od samog početka izgradnje traju nesuglasice između investitora „Železnica Srbije” i izvođača radova špansko-italijanskog konzorcijuma „Azvi”.
Konzorcijum je tražio da se, zbog dopunskih radova, dogovorena cena od 45,3 miliona evra poveća za više od devet miliona evra. Posle višemesečnih pregovora, došlo se do kompromisa od 4,6 miliona evra, od čega je 2,9 miliona novi trošak, a preostalih 1,7 miliona rezerva, kako je predviđeno ugovorom.
Prepucavanja zbog novca, koja su čak pretila i raskidanjem ugovora sa špansko-italijanskim konzorcijumom, dovela su do toga da gradilište mosta mesecima bude pusto, a delovi postavljene konstrukcije počnu da rđaju. Letos je tu vladala prava drama, kada su radnici dva preduzeća „Pro industri” iz Novog Sada i „LS kranovi” iz Rume štrajkovali, jer im nisu isplaćene zarade.
Oni su podizvođača radova, beogradsku „Mostogradnju”, optuživali da im duguje nekoliko desetina miliona dinara. Radovi na izgradnji mosta do danas nisu nastavljeni. Međutim, sada je pitanje dana kada će gradilište ponovo oživeti, nakon problema nastalih zbog „probijanja” planiranog budžeta i, zatim, dogovora o tome na koji način će biti zatvorena nova finansijska konstrukcija.
To je najavila ministarka građevine Zorana Mihajlović, koja je „vruć krompir” nasledila od svog prethodnika. Mihajlovićevu je zbog kašnjenja radova na izgradnji drumsko-železničkog mosta prozvao socijalista Dušan Bajatović, „zapretivši” čak da će skočiti u „ladan Dunav”, jer je, kao Novosađanin, nezadovoljan zbog toga što se gradnji mosta, kojeg nazivaju „Skadar na Dunavu”, već godinama ne vidi kraj, a zbog stalnog prepucavanja po medijima teško da je ikome jasno ko je tu za šta odgovoran.
Međutim, u gradskoj i pokrajinskoj vlasti rečeno nam je da za sva pitanja postoji samo jedna adresa, a to su „Železnice Srbije” koje se potpisuju kao investitor.
Godinu dana kašnjenja
Pre samo tri godine, izgradnja Žeželjevog mosta najavljivana je kao kapitalni projekat koji će ekspresno biti urađen. Ugovor o izgradnji mosta, 25. januara 2011. potpisali su šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vinsent Dežer, predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić, gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić i generalni direktor „Železnica Srbije” Milovan Marković.
Izgradnju novog Žeželjevog mosta, na temeljima starog koji je srušen u NATO bombardovanju, sufinansiraju EU, AP Vojvodina i grad Novi Sad, dok su „Železnice Srbije” preuzele prava i obaveze investitora izgradnje mosta u ime države Srbije.
Vrednost čitavog posla bila je 45,3 miliona evra. Izgradnju čelične konstrukcije finansira EU sa 26,2 miliona iz bespovratnih sredstava IPA fonda. Dotle Pokrajina i grad sa oko 19,1 milion evra finansiraju demontažu privremenog i montažu novog mosta. Žeželjev most je trebalo da bude sagrađen za 32 meseca, odnosno u septembru 2013. godine.
Gotova trećina radova
Izgradnja drumsko-železničkog mosta u Novom Sadu predviđena je u okviru realizacije železničkog „Koridora 10”, koji bi trebalo da ima isti značaj kao i putnički „Koridor 10”. Do sada je završeno manje od 30 radova.
Kada bude završen, most će biti dugačak 474 metra i širok 30 metara. Imaće dva železnička koloseka, dve kolovozne trake i pešačko-biciklističku stazu. U čeličnu konstrukciju, sa dva luka, biće ugrađeno 11.000 tona čelika, a u pet stubova treba da bude ugrađeno oko 9.000 kubnih metara betona i 3.000 tona čelične armature.
Graditeljska revolucija
Gradnja starog Žeželjevog mosta, kojeg su NATO projektili uspeli da sruše 26. aprila 1999. godine tek iz petog pokušaja granatiranja, završena je 1961. godine. Ime je dobio po svom projektantu, našem čuvenom arhitekti Branku Žeželju.
Kao prvi most u Evropi i drugi u svetu izgrađen od prednapregnutog betona predstavljao je pravu graditeljsku revoluciju. Idejno rešenje novog železničko-drumskog mosta preko Dunava, koji će biti podignut na mestu na kojem je stajao Žeželjev most, izradio je italijanski „Italfer”. To je redizajnirana replika starog mosta, koji će umesto betonskih imati čelične stubove.
