U Srbiji je sve više napuštenih gradilišta, iako zakon predviđa da se objekat izgradi u roku od pet godina. Nema preciznih podataka o njihovom broju. Iz resornog ministarstva najavljuju uvođenje reda u tu oblast, pored ostalog, i jedinstveni registar napuštenih gradilišta.
Od lokalnih vlasti traže da ih popišu i pokrenu pitanje odgovornosti projektanata, graditelja i nadležnih koji izdaju dozvole. U Banatu ima napuštenih gradilišta još od 2000. godine. Zbog čestog menjanja vlasnika, objekti su nezavršeni do danas.
Oglas
Uroš Aulić, direktor zrenjaninske „Gik-Inter gradnje“ kaže da zbog određenih problema u građevinarstvu i samoj privredi određeni objekti nisu završeni.
- Međutim, novi vlasnik želi što pre da „Gik“ stavi u funkciju – kaže Aulić.
Sve više nezavršenih objekata ima i u Kragujevcu. U najvećem broju slučajeva razlog je, kažu, to što investitor, umesto u završetak gradnje, novac uloži u drugi posao. Miroslav Brković, investitor iz Kragujevca kaže da bi to trebalo da se uredi nekim zakonom, ondosno da zakonodavac da neka određena pravila ponašaea na tržištu.
Ipak, najvise napuštenih gradilišta je u prestonici, i to na izuzetnim lokacijama, koje su vremenom pretvorene u deponije. U Skupštini grada Beograda, međutim, navode da su od 1. januara 2010. do oktobra 2013. evidentirali samo 31 napušteno gradilište.
U „Direkciji za građevinsko zemljište“ kažu da im investitori plaćaju naknadu za uređenje zemljišta, ali da oni ne proveravaju da li se objekat i gradi na toj lokaciji. U „Sekretarijatu za inspekcijske poslove“ tvrde da po dosadašnjoj zakonskoj regulativi nije bilo osnova za preduzimanje kaznenih mera, jer nije proteklo pet godina od izdavanja pravosnažnih građevinskih dozvola.
Stručnjaci smatraju da mora da se stvori zakonski osnov kako bi se investitor naterao da završi započeti objekat; procenjuju da u Beogradu ima oko pola miliona nezavršenih kvadrata.
Branka Bošnjak, arhitekta i bivši član Komisije za prestanak prava korišćenja zemljišta kaže da postoji evidencija i da se zna i kome je grad dodelio lokaciju i građevinsku dozvolu za gradnju.
- Ako je maksimalan period zavrsetka i dobijanja upotrebne dozvole od dobijanja građevinske dozvole pet godina, od pet godina svaki investitor bi morao da plaća porez na imovinu kao da je završena – kaže Branka Bošnjak.
I u resornom ministarstvu kažu da je nelogično da nadležni daju građevinske dozvole, a da se potom ne zanimaju da li je objekat priveden nameni. Rade Obradović, savetnik u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objašnjava da se novim zakonom o planiranju i izgradnji predviđa uvođenje jedinstvene evidencije kojom će se pratiti procedura od izdavanja prvih tih uslova vezanih za urbanizam do izdavanja upotrebne dozvole.
- Ministarstvo i država mora da rade svoj posao, insistiraće od lokalnih samouprava da prvo krenu sa popisom svih objekata koji su bez dozvole, a onda da popišemo sve objekte koji su započeti a koji nisu privedeni nameni – kaže Obradović.
Kao primer reda u građevinarstvu može da bude Italija u kojoj ne postoji problem višegodišnjih napustenih objekata. Posle predviđenog roka za završetak gradnje, bez obzira na to da li je objekat gotov, investitor plaća gradsku rentu – porez na imovinu.
