Sandićeva kuća na Karađorđevom trgu, u strogom centru Zrenjanina, dragulj srpske arhitekture i istorijska znamenitost grada na Begeju, zbog nebrige i nemara nadležnih oronula je do te mere da joj preti nestajanje!
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Najstarija sačuvana trščara u Vojvodini, pod zaštitom države, podignuta je 1790. godine. Građena je od naboja i ima krov na dve vode, pokriven trskom, sa naglašeno isturenom strehom duž dvorišne strane. Čelom je okrenuta ulici, sa dva prozora čiji su ramovi duboko uvučeni.
U toj vremešnoj kući posle Drugog svetskog rata živeo je naslednik Aleksandar Stojanović. On je dugo pokušavao da se dogovori sa lokalnim vlastima oko adaptacije, ali bezuspešno. Ogorčen nebrigom države i grada, pre smrti prepisao ju je ovdašnjoj porodici Stojanov.
Ni Stojanovi, takođe, nisu pronašla zajednički jezik sa opštinom oko održavanja. „Zavod za zaštitu spomenika kulture“ iz Zrenjanina je, svojevremeno, sačinio idejni projekat adaptacije, koji predviđa muzejski depadans sa radionicom starih zanata, ali čami negde u fioci. Izostali su i osnovni konzervatorski radovi, osim što je trščani krov zaštićen najlonima. Vetrovi i kiše učinili su svoje, pa je i ova mera obesmišljena i kuća se danas nalazi u veoma kritičnom stanju.
U „Zavodu za zaštitu spomenika“ ističu da su po zakonu pokušali da urade eksproprijaciju, što je poslednje što može da se učini ako sopstvenik ne održava kulturno dobro. Izgleda da u gradskoj upravi nisu imali dovoljno razumevanja (ili novca) ni za ovu inicijativu, pa je sve ostalo po starom. A, Sandićevu kuću, na sramotu svih u Zrenjaninu, zub vremena neumoljivo uništava i samo je pitanje dana, kada će nestati poslednja vojvođanska trščara.
Baš vredna
- Kuća Sandića je jedan od retkih sačuvanih primera gradnje stambenih prostora krajem 18. veka i predstavlja tipičnu panonsku kuću, kada ona još ne dobija trem kao opšte obeležje. I, stoga ima veliki značaj u sagledavanju razvoja stambenih objekata u Srbiji – kaže Branislav Milić, etnolog iz ZZSK.
