Sanacija dve zgrade u beogradskom naselju „Dr Ivan Ribar“, u čijoj izgradnji se koristio oplatol, koji sadrži otrovni fenol, biće teška i skupa.
- Što se tiče sanacije tih materijala putem stabilizacije ili neutralizacije to je tehnološki proces za koji ne mogu da kažem kako bi se izvodio jer prevazilazi domen građevinarstva. To je klasična hemija i tehnologija – rekao je savetnik za građevinarstvo predsednika „Privredne komore Srbije Aca Popović.
Prema njegovim rečima, ono što bi verovatno rešilo problem je obijanje maltera na površinama ispod kojih je betonska konstrukcija koja je premazivana oplatolom, koja bi trebalo da se ukloni mehanički.
Oglas
- Vrlo verovatno da nešto može da se uradi, ali su procesi nakon što su završeni svi radovi skupi – kazao je on.
Prema njegovim rečima, materijal koji je korišćen je poluproizvod, a sirovine koji su korišćene za njegovu proizvodnju su ostavljene na odgovornost proizvođaču.
- Jako je teško zameriti nekome ko je na tržištu u slobodnoj prodaji kupio materijal koji služi za zaštitu oplate – rekao je on komentarišući utvrđivanje odgovornosti za gradnju sa takvim materijalima, što je dovelo do iseljavanja ljudi iz 220 stanova.
Popović je kazao da se atestiranje proizvoda radi u ovlašćenim laboratorijama u zemlji ili inostranstvu i da je do sada postojao problem prevođenja atesta za domaće proizvode koji su rađeni u inostranstvu.
- U ovom slučaju postoji problem ulaznih sirovina koje su korišćene u proizvodnom procesu. Vi možete da atestirate proizvod sa sirovinama koje su u datom trenutku korišćene, ali ako je to promenjeno, a očigledno se radi o tome, vi biste morali svaki put da sa novim proizvodom radite atestiranje ukoliko se promenio unos sirovina – kazao je Popović.
Popović je naglasio i da je „Srbija na nivou afričkih zemalja, što se tiče kontrola kvaliteta proizvoda i uvoznih sirovina“.
- Čak i onaj nivo kontrole koji smo imali u ranijem periodu, liberalizacijom uvoza, pojavom na tržištu raznih proizvođača i prepakivanjem, izgubio se svaki iole važan kontrolni sistem koji država treba da ima u svemu tome – rekao je on.
Kako je naglasio, u oblasti atesta proizvoda, zaštiti potrošača i kontroli uvoznih proizvoda, mora da postoji ozbilnjija odgovornost države, zbog čega se u narednom periodu očekuje promena, odnosno koordinacija i kontrola svih inspekcija koje rade u različitim resorima.
Popović je istakao da se u slučaju spornih zgrada u beogradskom naselju sva odgovornost ne može prebaciti na klasičnu građevinsku inspekciju, koja ima nadležnost samo da kontroliše da li proizvod ima atest ili ne i da li se adekvatno koristi ili ne.
Na pitanje da li je tehnička kontrola zgrade mogla da primeti problem sa neadekvatnim sirovinama koje su korišćene u zaštiti oplate na spornim objektima, on je naveo da je ona mogla samo da proveri da li postoji atest za materijal koji je korišćen u gradnji. Kako je objasnio, u slučaju oplatola radilo se o pomoćnom materijalu i vrlo je verovatno da nikakav atest nije ni priložen za oplatol.
- Mislim da niko nije imao ni uvid u te ateste. To jednostavno ne dolazi u obzir u okviru tehničkog prijema objekta – kazao je on.
