Guranje tehnologije do njenih krajnjih granica ima dugu istoriju u modernoj arhitekturi. Uostalom, 1920-ih ravni krovovi bili su veoma rizično rešenje. To nije zaustavilo Le Corbusier-a, koji je ravne krovove učinio potpisom Internacionalnog stila.
Takođe, on je predložio mehanički zapečaćene zgrade sa sistemom ventilacije i spoljašnjim zidovima od dvostrukog stakla između kojih struji topao ili hladan vazduh.
Willis Carrier je uspešno instalirao klimatizaciju u zgradu Brooklyn skoro tri decenije ranije, ali je ta tehnologija još uvek bila novotarija u Evropi.
|
Witold Rybczynski, profesor urbanizma na univezitetu Warhton u Pensilvaniji, SAD, skreće pažnju na 10 velikih arhitektonskih promašaja, koji su odabrani po jednostavnim kriterijumima: veliki budžeti, poznata imena arhitekture, čuveni projekti, i… loša rešenja koja su zadale puno muke investitorima. Ovo je jedan od primera dok ostale možete pronaći na linku na kraju teksta. Oglas
|
Godine 1929. Le Corbusier je dobio šansu da testira svoju ideju na zgradi Cité de Refuge, hostelu Armije spasa u Parizu. Ova zgrada i danas izgleda zadivljujuće moderno (na fotografiji), ali su njene karakteristike veoma loše.
Ograničenja budžeta dozvolila su samo jednostruko staklo na južnoj fasadi, a klimatizacija je bila previše loša već tokom prve godine korišćenja. U zgradi je bilo toliko vruće da su nadležni iz zdravstva naredili ugradnju prozora koji se mogu otvarati.
Linkovi:
- 10 аrhitektonskih promašaja - početni tekst sa linkovima ka svih 10 primera - https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/989/820/10-velikih-arhitektonskih-promasaja-kad-se-arhitekte-zaigraju
