Izgradnja drvenih nebodera širom sveta uzela je maha jer su poslednjih godina razvijene tehnike koje su to omogućile. Stambeno-poslovne održive kule od drveta se utrkuju koja će biti viša i svake godine imamo novu koja zauzme počasno mesto. Drveni objekat koji će ovde biti spomenut, neće nakon realizacije biti najviši u ovoj kategoriji ali svakako je jedan od najspecifičnijih.
Drvena kula na vrhu zgrade mlina iz 19. veka (Foto: Urban Agency)
Projekat kompanije Urban Agency uključuje zgradu starog mlina iz 19. veka koja će činiti donji deo novog objekta, dok će se u gornjem delu uzdizati drvena konstrukcija u vidu kule. Mlin se nalazi u Dablinu na obali. Ova konstrukcija će zapravo biti nastavak i postavljena na "krov" industrijskog mlina visokog 22 metra. Za izgradnju će se koristiti unakrsno lamelirano drvo - CLT. U planu je da gornji deo kule bude visine preko 50 metara. Međutim i pored ove impozantne visine, kula neće sustići najvišu drvenu zgradu na svetu norveški Mjøstårnet.
Oglas
Drvena kula na vrhu zgrade mlina iz 19. veka (Foto: Urban Agency)
Shodno tome da je objekat mlina u stanju propadanja, mora se uraditi sanacija, kao i poboljšati sam pristup. U unutrašnjosti starog mlina biće smeštene stambene jedinice, dok će kula uglavnom biti namenjena za poslovni prostor, osim najviša dva sprata gde će se nalaziti zatvoreni vrt.
Pored upotrebe održive drvene građe, biće postavljeni i solarni paneli. Korišćenje drvene građe za izgradnju iz održivih izvora predstavlja kritičnu ekološku prednost u odnosu na druge materijale. Njegova prirodna lagana težina omogućava lakši transport, smanjuje ugljenični otisak i omogućava montiranje izvan lokacije što je pogodno naročito za lokacije koje se nalaze u gusto naseljenom području.
Drvena kula na vrhu zgrade mlina iz 19. veka (Foto: Urban Agency)
Za projekte ovakve vrste drvo predstavlja idealno rešenje jer dodaje novu vrednost istorijskoj građevini a uz to je održivo. Inovativan dodatak u vidu drvene konstrukcije postojećem mlinu pokazuje potencijal ponovne upotrebe i očuvanja nacionalnog arhitektonskog nasleđa, dok se istovremeno ispunjavaju zahtevi za stvaranjem više prostora širenjem prema gore, a ne sa strane.
