Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada

15.07.2020. | Gradjevinarstvo.rs

Zbog probelema sa otpadom u svetu, sve su češći projekti koji koriste ovaj resurs. Otpad se recikira i ponovo ulazi u proces proizvodnje i na taj način se čini dupla korist - smanjuje se količina otpada ali i dobijaju novi proizvodi za korišćenje. U zavisnosti od vrste otpada, osmišljavaju se i projekti, ali je najveći broj njih svakako iz oblasti PVC-a, jer je ovaj materijal jedan od najvećih zagađivača prirode i okruženja. Shodno spomenutoj problematici, indijska kompanija Rhino Machines došla je na ideju i izumela novu tehnologiju izrade građevinskih blokova od plastike. 

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada​ (Foto: R+D Studio)

Ovi blokovi za izgradnju napravljeni od plastike (SPB-silica plastic blocks) su dovoljno jaki da se od njih može sagraditi kuća. Kompanija Rhino Machines eksperimentisala je kako bi utvrdila održivost izrade ovih vrsta građevinskih blokova od otpadne plastike i silikatne livarske prašine. Eksperimenti su izvedeni u saradnji sa R+D Labs kako bi se dokazalo da se SPB može koristiti za gradnju umesto tradicionalnih blokova. Ovo je urađeno iz potrebe da se trajno reši rastući problem plastičnog otpada u Indiji, a projekat može poslužiti i ostalim zemljama za primer.

Prema podacima Centralne komisije za kontrolu zagađenja u Indiji, iz 2012. dolazi se do saznanja da ova zemlja proizvodi preko 23.500 tona plastike na dnevnom nivou, od čega 10.000  tona ode neraspoređeno sa ostalim otpadom. Ovaj otpad nije biorazgradiv i završava u prirodi zagađujući reke, poljoprivredno zemljište, imanja i celokupnu životnu sredinu. Međutim, ovaj problem nije lokalni već je globalni pa u publikaciji National Geographic iz 2017. godine, stoji da se preko 91% plastičnog otpada koji se proizvede u svetu ne reciklira. Ista publikacija ističe da je od 2018. godine svet stvorio više od 8,3 milijarde tona plastike od kada se plastika počela masovno proizvoditi, i da od toga oko 6,3 milijarde tona završi kao otpad na deponijama, ili u okeanima i rekama. 

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada​ (Foto: R+D Studio)

Iako su neke zemlje zabranile korišćenje proizvoda od plastike za jednokratnu upotrebu, problem sa plastičnim otpadom je i dalje alarmantan. Zbog svega ovoga tehnologije poput SPB-a mogu značajno da pomognu u smanjenju količine ove vrste otpada. Pored toga što donekle rešavaju problem sa plastikom, ova rešenja treba da pomognu i kod drugog globalnog problema, a to je potreba za sve većim brojem stambenih objekata u urbanim sredinama. Prema podacima UN, 55% svetske populacije živi u urbanim sredinama, gde je logično i veći problem sa plastičnim otpadom. Dalje prognoze kažu da se procenjuje da će oko 68% svetskog stanovništva živeti u urbanim područjima do 2050. 

Šta je SPB i kako se pravi?

Na početku je cilj stvaranja SPB-a bio postizanje nula otpada putem reciklaže livarskog otpada. U ranijim fazama eksperimenta, testiranje je vršeno korišćenjem livarske prašine pomešane sa cementom od čega su se pravile opeke. Ovaj eksperiment dao je sledeće rezultate: 7-10% recikliranog otpada je išlo za betonsku opeku i 15% za glinenu opeku. Kompanija je shvatila da su za eksperiment bili potrebni i drugi resursi poput cementa, zemlje i vode, što nije bilo opravdano recikliranim otpadom. Dalji tok istraživanja doveo je do korišćenja livarske prašine i njenog mešanja sa plastićnim otpadom kako bi se povećala održivost projekta. Upotrebom plastičnog otpada kao sredstva za vezanje elimisana je potreba za vodom i cementom tokom mešanja.

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada​ (Foto: R+D Studio)

Zašto SPB?

Da bi se napravio SPB potrebno je pomešati oko 80% livarske prašine i oko 20% plastike, što znači da nisu potrebne ni voda ni cement. Ovakve vrste blokova koriste manje prirodnih resursa, dok istovremeno smanjuju neorganski otpad. Takođe su i održivi, jer građevinskoj industriji nude “snažnu” alternativu. Prema Technology Timesu, SPB-ovi su 2,5 puta jači od standardnih crvenih glinenih opeka. Troškovi proizvodnje su niži jer se koristi otpad.

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada​ (Foto: R+D Studio)

Može se reći i da je projekat društveno odgovoran. Kompanija Rhino Machines je u svoj poduhvat uključila i lokalnu zajednicu. Ona je kontaktirala nekoliko organizacija, ali i bolnice, škole i lokalne opštinske kancelarije kako bi prikupila čistu plastiku za projekat. Za otprilike četiri meseca, sakupljeno je oko 5,5 tona plastičnog otpada i preko 13,6 tona livarske prašine. Ovi podaci svakako pokazuju koliko je plastičnog otpada na raspolaganju za proizvodnju SPB-a. Kompanija se priprema za stvaranje ekosistemskog rešenja kako bi livnice širom zemlje mogle da razvijaju i distribuiraju SPB. Kao što pokazuju istraživanja, SPB može potencijalno da ublaži efekte koje plastika danas ima na životnu sredinu  i to ne samo u Indiji, već i širom sveta. Ukoliko se usvoji ova nova građevinska tehnologija, možemo se nadati budućnosti u kojoj ima manje plastike koja zagađuje. 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Bojan 17.09.2020.
Rokovi su prosli...zjape rupe, tu i tamo na...
Andrea 13.09.2020.
Svidja mi se ova ideja ali ne znam koliko j...
Žilijen 09.09.2020.
Da li ima neka informacija o ovom tenderu? ...
Milan 07.09.2020.
Prave prototip koji će moći da skladišti 1k...
Vesna 01.09.2020.
Sadasnji put Paracin-Zajecar-Negotin prolaz...