Beton ne podnosi baš najbolje hladnoću i smrzavanje, naročito ne promene u temperaturama, kada se npr. topi sneg i tada ta voda prodire u beton i zatim se opet ledi. Kako se ta voda smrzava i nastaju ledeni kristali, ona se širi, vršeći pritisak na beton iznutra. Tokom više ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja, to uzrokuje da delovi betona pucaju. Međutim, rešenje postoji i to zahvaljujući polimernom aditivu koji oponaša prirodni antifriz.
Ilustracija (Foto: PIxabay.com)
Ranije metode za rešavanje ovog problema činile su beton još poroznijim, jer su se stvarali sitni mehurići vazduha tokom mešanja sa aditivima. Nakon što materijal očvrsne, ovi mehurići stvaraju ledene kristale, čime se smanjuje pritisak. Nažalost, takav beton nije toliko jak kao standardni. Uz to, njegova povećana poroznost omogućavala je da uđe još više potencijalno štetne vode, zajedno s korozivnim elementima kao što je npr. so kojom se posipaju putevi tokom zimskog perioda.
Naučnici sa University of Colorado Boulder napravili su shodno tome aditiv koji je mnogo efikasniji. Oni su se pozabavili prirodnim antifrizom koji proizvode biljke i životinje koje žive u arktičkim i antarktičkim regijama. Pod vođtsvom asistenta profesora Wila Srubara III, tim je nastavio da replicira efekat ovih spojeva kombinujući dva postojeća polimera - polivinil alkohol i polietilen glikol.
Oglas
Poređenje uzoraka betona usled ciklusa smrzavanja/odmrzavanja a) uzorak običnog betona g) uzorak betona sa dodatkom aditiva
Kada su vezani molekuli ovih polimera dodati standardnom betonu, smanjili su veličinu kristala leda koji su nastajali unutar materijala za 90 odsto. Kao rezultat, čak i nakon 300 ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja, utvrđeno je da je novi beton vrlo otporan na oštećenja koja nastaju u tim uslovima, a istovremeno je i snažniji, manje propustan i dugotrajniji od betona koji sadrži mehuriće vazduha.
Kako naučnici kažu, komercijalna verzija ovog aditiva mogla bi se naći na tržištu za 5 do 10 godina. U međuvremenu će oni dodatno istražiti njegovo ponašanje u stvarnom svetu, kao i ekonomsku održivost. Dodali su i to da ovo predstavlja pomak nakon više od 70 godina proizvodnje betona konvencionalnim metodama.
