Poluprovidne solarne ćelije mogle bi da budu ugrađene u krovne panele staklenika, hvatajući svetlost na onim talasnim dužinama koje biljke ionako ne koriste. Istraživači sa North Carolina State University modelovali su ovaj sistem i otkrili da bi u određenim klimatskim područjima ćelije mogle proizvesti dovoljno solarne energije da staklenik bude samodovoljan, odnosno da potpuno samostalno stvara energiju koja mu je potrebna za funkcionisanje.
Organske solarne ćelije (OSC) imaju nekoliko prednosti u odnosu na ostale. Pored toga što prikupljaju energiju od sunčeve svetlosti, mogu biti fleksibilnije, providnije ili barem poluprovidne, ali se mogu i prilagoditi tako da apsorbuju samo određene talasne dužine svetlosti. To ih čini savršenim za krovove staklenika. Sa jedne strane mogu da puste veću količinu svetla biljkama, dok sa druge sakupljaju dovoljno da kompenzuju potrebne količine energije za rad objekta.
Polutransparentne solarne ćelije za energetski neutralne staklenike (foto: North Carolina State University)
Brendan O'Connor, autor studije, rekao je da biljke koriste određene talasne dužine svetlosti za fotosintezu, pa je shodno tome ideja bila da se od te neiskorišćene svetlosti stvara energija koja bi se iskoristila za funkcionisanje objekta. Međutim, do sada nije bilo jasno koliko energije staklenik može da prikupi ako koristi ove poluprovidne, organske solarne ćelije, selektivne talasne dužine.
Oglas
Istraživači su krenuli od računice koliko energije će dolaziti iz staklenika sa OSC-om na krovu, nasuprot količini energije koju obično troši. Ideja je bila pronaći tačku u kojoj staklenik postaje energetski neutralan, odnosno stvara dovoljno energije koja je dovoljna da se u potpunosti napaja.
Za ovu studiju uzeti su staklenici na osnovu energije potrebne za uzgoj paradajza na tri lokacije sa različitom klimom - Arizona, Severna Karolina i Viskonsin. Pored stvaranja energije, OSC su i efikasni izolatori koji pomažu u održavanju željene temperature. Tim je otkrio da će svakako ovo biti mali "udarac" na količinu svetlosti koju biljke dobijaju, ali bi koristi bile vredne toga.
Npr. u sunčanoj Arizoni, staklenik s instaliranim OSC-om mogao bi da postane energetski neutralan dok blokira samo 10 odsto svetlosti koje biljkama treba. To ne bi trebalo negativno da utiče na biljke, rekli su iz tima. Zapravo se proizvodnja energije može udvostručiti sa samo malo više svetla. U Severnoj Karolini sunca ima malo manje, tako da bi staklenik trebao da blokira oko 20 odsto fotosintetske svetlosti kako bi postao energetski neutralan. Dok bi prohladne zime Viskonsina bile previše za postizanje neutralnosti, ali bi ovi staklenici ipak mogli da proizvedu gotovo polovinu svojih energetskih potreba.
O’Connor je dodao da bi uticaj ove tehnologije na rast biljaka bio zanemarljiv, i da bi ovakav kompromis imo finansijski smisao za uzgajivače.
Ovo nije prvi put da istraživači postavljaju solarne panele na krovove staklenika. Još 2012. godine španski tim razvio je sistem koji bi generisani višak energije leti, koristio zimi kada je potrebno. Godine 2017. slična studija testirala je obojene solarne ćelije na panelima staklenika. Fokus joj je bio više na biljkama, a ne na energiji. Otkriveno je da 80 odsto biljaka nije bilo pod uticajem slabijeg svetla, dok je 20 odsto zapravo raslo bolje nego na suncu.
